San letnje noći

SAN LETNJE NOĆI (1595-1596) svakako spada u Šekspirova remek dela i kao komedija ima višestruki značaj i slojevitost. Tri su sveta ili sloja koja tkaju ovu izuzetnu priču. Romantični svet ljubavnika Hermije, Lisandra, Helene i Demetra koji se noću sastaju u šumi opčinjeni ljubavlju i spremni na sve. Fantastični svet vila i vilenjaka kojim vladaju Titanija i Oberon, koji plete san ove ljubavne igre, uz pomoć čudesnog soka kojim se svako povede i zaljubi. Njime raspolaže Oberonov verni sluga Puk, praveći nestašluke i praktične šale. I realistični a ujedno i teatarski svet radnika koji u čast Tezejeve svadbe spremaju komad o PIRAMU I TIZBI. Plemenitu tragediju o nesrećnoj ljubavi tiranina i njegove nesuđene drage čije su porodice zavađene. Neponovljiva lepota i fantastika Šekspirove poezije pokazuje kako i pored mračnih momenata nema mesta za tugu i bez obzira što okolnosi mogu da se preokrenu, izvrće sve u šalu, po kojoj je ovaj komad dragocen, jer se likovi uzimaju suviše za ozbiljno. Poznat i kao najinteresantniji primer komada u komadu, SAN LETNjE NOĆI, donosi nepojamno smešnu igru radnika koji se trude da stvore komad koji će u svom farsičnom i slatkom izvođenju na dan koji rešava i sudbinu mladih ljubavnika, pred vladarem
Atine i njegovom izabranicom, postići poentu o preokretu iz nesreće u sreću baš, tvrdeći u diletatntskoj igri koja je zabavna i preozbiljna, suprotno. I kao kod Pitera Bruka: Tezej i Hipolita, Oberon i Titanija su samo likovi u uveličavajućem ogledalu i predstavljaju jedno. Lepa Hipolita je Tezejev ratni plen i buduća nevesta, a frivolna i misteriozna Titanija, opsena vilinskog sveta ili pouka iz života, benevolentnog Oberona, kome Puk nalazi i lek i otrov sa magičnom svojstvima, ljubavni sok. Ljubav je osnovna tema ovog komada i kada je opsena i onda kada je realnost. Zamisao reditelja bila je da obogati ovaj komad donoseći erotiku i etos Balkana na čijim prostorima se zbiva, komparirajući vreme antike sa vremenom sadašnjim. 
Marija Soldatović, dramaturg