Sećanje vode

Sećanje vode. Sećanje i voda, kao sami pojmovi predstavljaju nešto tekuće, često neuhvatljivo, nezaustavljivo, shvaćeno na različite načine iz ugla svakog recipijenta tog prikaza. Tako i tri sestre u ovom delu, govore svojim jezikom, percepciju svih tema kojima se ovo delo bavi, počevši od nostalgije za detinjstvom, preko prihvatanja gubitka svojih bližnjih pa i sebe. Suočavaju se sa strahovima, pogrešnim izborima, krivicom, žrtvovanjem za viši cilj. Bave se muško ženskim odnosima, smelošću za korak dalje, pitanjem koristi i manipulacije. Ranama i kako se one leče. A sve počinje od gnezda u kom su rasle, porodice. Njihove ličnosti i vaspitanje, roditeljski primer, kako odnosa jednog roditelja prema drugom, tako i njihovog odnosa prema svojoj „novoj“ porodici, prikazuju se kao u ogledalu. Jasnoća svih motiva ovog dela i čistote na kraju svake priče glavnih junakinja, publici može stvoriti samo osećaj poistovećivanja, empatije i ljubavi prema sebi i drugima. Pozorište je idealno mesto u kom kreativnim procesom možemo istaći važnost svih ovih tema, kao i da pozovemo ljude na blagost. Proniknemo u dubinu potencijalnog stradanja čoveka onda kada je lišen iskrenosti, sebe i slobode. Motiv majke, naslednog mesa, kao nečega od čega nije moguće pobeći. Da li se svaki greh naše porodice prenosi na nas? Da li se svaki izbor naših roditelja smatra našim? Biranje muškarca, po modelu oca. Da li to biva svesno ili nesvesno, ili nam prosto pripada, baš kao i krv koja teče kroz nas? Kako se sankcioniše praznina koju osećamo i koliko vučemo repove prošlosti? Bavljenjem pitanjima istinske, čiste veze između nas i svake osobe koja nam je data ili koju smo birali, dolazimo do čiste psihološke teze disfunkcionalne porodice, netretiranjem problema, stvaraju nove disfunkcionalne porodice. Stoga se taj problem tretira kao jedan od najvažnijih. Lekovita svojstva porodice i prostor slobode su oni koji nas čine izlečenim.