Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Slika Dorijana Greja


9.0


Slika Dorijana Greja

Premijera: 30. maj 2015.
Pisac: Oskar Vajld, Režija: Vladimir Logunov

Igraju:

Dorijan Grej - Dejan Kolarov
Lord Henri - Milan Rus
Bazil Holvord - Tejlor Klou
Sibil Vejn - Bojana Žegarac Knežević
Džejms Vejn - Miloš Marijan
Elis Vandeler - Maja Varićak Antić
Ledi Agata - Nada Stamatović
Lulu, krčarica - Milica Jević Drndarević
Heti - Brankica Mandić
Vojvotkinja od Monmuta - Nelka Lazović
Brat vojvotkinje od Monmuta - Danil Kolmin
Džon, mornar - Hoze Iglesias
Gospođa Vandeler - Sanja Tomić
Batler - Igor Karakaš
Bal - Milja Đurić, Ljupka Stamenovski, Smiljana Stokić, Olja Đukić, Stefani Li Goldhan, Dejana Zlatanovski, Jovanka Zarić, Aleksandra Lojić, Mihajlo Stefanović, Čedomir Radonjić, Branko Sarić, Bernardo Badano, Nikola Bjanko, Rafaele Diliđente, Martin Hamer, Danil Kolmin
Krčma - Dragana Vujičić, Milena Ivić, Iva Ignjatović, Jelena Momirov, Tijana Šebez, Verica Stanojević, Marina Miletić, Drina Pešić, Željko Grozdanović, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, Maks Robertson, Dušan Milosavljević, Branko Sarić, Čedomir Radonjić, Bernardo Badano, Nikola Bjanko, Rafaele Diliđente

Koreografija: Vladimir Logunov, Libreto prema romanu Oskara Vajlda Slika Dorijana Greja: Dušan Milosavljev, Izbor muzike: Aleksandra Paladin, Muzika: Ralf Von Vilijams, Majkl Tipit, Kšištof Penderecki, Đerđ Ligeti, Asistent koreografa: Maja Varićak Antić, Scenograf: Boris Maksimović, Kostimograf: Katarina Grčić Nikolić



Treba poznavati život Vajldov, da bi se uživalo u njegovim knjigama. Kao dobri i raskošni majstori renesanse, on je svoj život držao u rukama svojim kao umetničko delo (...) njegovi sjajni paradoksi o politici i narodima, o bogatstvu i radu iščezli su, dok njegove duhovite rečenice o životu i umetnosti svakim danom blistaju sve više. O Vajldu se uvek pisalo preterano: ili zlo ili dobro. (...)
Tri glavna lica samo su tri obrazine Vajldove: lord koji duhovito prezire sve, slikar koji očajno voli sve što je lepo i mladić koji se strmoglavljuje u uživanje, tražeći u njemu da odgonetne tajnu života. U vatrometu duhovitih rečenica, koje se rugaju svemu, jednako blista lepota reči, kakvih je malo u svetskoj književnosti. Ono što se tu govori opija dušu i čini se da ta knjiga ima moć u koju njen junak veruje. Vajld prosto zaprepašćuje svojim ogromnim poznavanjem lepih stvari. Sve to prosipa se po romanu kadšto nemarno, ali sa beskrajnim bogatstvom. Sigurno je da je najsjajniji roman dekadentne engleske aristokratije, verniji nego francuski Crveni krin od Anatola Fransa. I kada bude davno zaboravljen Vajld ironičan psiholog i lakomislen moralist, tek onda će početi da se širi slava Vajlda esteta. Jer, kao estet, on je jedan od najtananijih duhova koji su pisali. I mada je umetnosti prilazio samo sa jedne hedonističke strane jer možda je to zaista jedina sa koje joj treba prilaziti, on ju je ovio jednim tajanstvenim veličanstvom kakvo joj od Grka amo niko nije umeo dati. I zato će ovaj roman biti za svakoga doživljaj. Jer na kraju, kada ga pročitate i zaboravite sve ličnosti i događaje u njemu, ostaće vam još dugo u duši drhtanje neko puno tajanstvene lepote ove knjige, kakvu su imala samo dela u srećnim vekovima grčkim i renesansnim, kada su znali istinu: „Lepota je jedino protiv čega ni vreme ništa ne može. Filozofije se rasipaju kao pesak, jedna vera prolazi za drugom, ali je lepota radost za sva vremena i svojina večnosti“.

Odlomci iz kritike Miloša Crnjanskog
Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja, Feniks libris, Beograd, 2005.