Bitef teatar | Drama
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Sprovod u Terezijenburgu


0.0

Broj ocena: 0;




Sprovod u Terezijenburgu

Režija: Anđelka Nikolić

Igraju:

Marija Bergam,
Gabor Mesaroš / Gábor Mészáros,
Boris Kučov / Borisz Kucsov,
Bojan Žirović

Dramaturgija: Kornelija Goli/  Kornélia Góli i Isidora Milosavljević, Scena i kostim: Olga Mrđenović, Kompozitor: Draško Adžić, Dizajn svetla: Nikola Zavišić,Scenski pokret: Aniko Kiš / Anikó Kiss, Kamera, video miks, montaža i adaptacija videa: Miroljub Vladić, Lektor: Radovan Knežević, Lektorka za nemački jezik:
Vesna Ćurčić, Dizajn programa i plakata: Arpad Blaško / Blaskó Árpád, Foto: Nenad Šugić



Reč reditelja:

Nedavno sam, pred spavanje, pročitala Andersenovu bajku u kojoj se, uzgred, pominje najmlađa ćerka nekog cara, koja je imala nezgodnu osobinu: govorila je istinu. Nju zato niko nije hteo, „i imaće puno vremena da šije pogrebnu košulju“, primetio je turobni pripovedač, i nastavio da razvija fabulu o drugim, uspešnijim likovima.

Nedugo potom slušala sam emisiju o predlogu da se ukine predmet filozofija u našim školama. Sagovornik, čijeg se imena ne sećam, uporedio je filozofiju sa vazduhom: ne razmišljamo na dnevnom planu o tome da li nam je neophodan, ali kako bismo živeli bez njega?

Između ova dva događaja, dogodio se i neslavni pokušaj grupe građana Savski nasip da prošeta na potezu od bloka 45 do kanala Galovica na Novom Beogradu, u cilju buđenja svesti o katastrofalnim posledicama divlje gradnje na ovom delu priobalja. Stasiti naoružani policajci, nemi i tupog pogleda, branili su besne vlasnike ilegalno podignutih vikendica - od žena, dece, šetača pasa i biciklista.

O zagađenju vazduha i vode, o opasnosti od poplave, o metastazi gluposti i narcizma, o osveti netalentovanih, o sahranjivanju istine - je i ova naša predstava.

A reč sprovod iz naslova čuvene Krležine pripovetke ne odnosi se samo na sahranu glavnog junaka, oberlajtnanta 17. pukovnije i doktora matematike Gejze Ramonga, već i na kraj jednog sveta - Austrougarske monarhije. U četvrtak 31.10.1918, tačno sto godina pre naše premijere, prestala je da postoji država u kojoj je živelo približno 23,5 miliona Slovena, 12 miliona Nemaca, 10 miliona Mađara, 3 miliona Rumuna i 2,5 miliona „ostalih“ naroda. Zanimljivo je razmatrati uzroke i posledice ovog kraja danas, u regionu koji još uvek nosi tragove raspada jedne druge multinacionalne i multijezične države, a teži novoj integraciji u okviru velike evropske zajednice, koja je takođe u krizi.