Narodno pozorište Užice | Predstava za decu
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Trnova Ružica


Predstava trenutno nije na repertoaru
0.0

Broj ocena: 0;




Trnova Ružica

Premijera: 08. okt 2012.
Pisac: Spasoje Ž. Milovanović, Režija: Nemanja Ranković

Igraju:

Vila razuma i sreće, Eliza - Ivana Pavićević Lazić
Vila osećajnosti i sreće, Sensi - Biljana Zdravković
Vila svih zala i ala i nesreća, Alterda - Andrijana Simović
Čudovišni čovek-žabac Ranulo, njen pomoćnik i verenik - Vahidin Prelić
Tata svih vila, Salvator - Igor Borojević
Princeza Aurora, jedno vreme Ružica - Tijana Karaičić
Kraljica Komplisa Abela Adormesada Mjai, njena majka - Dragana Vranjanac 
Kralj Žozef Abela Adormesada Pjai XXI, njen otac - Goran Šmakić
Princ Aleksander - Branislav Ljubičić
Kralj Bahador Bovizinjansa XXI, njegov otac - Igor Borojević

Dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović, Scenografija: Marijana Zorzić Petrović, Kostimografija: Tamara Bušković, Koreografija: Ferid Karajica, Muzika: Srđan Milivojević, Scenski pokret: Ferid Karajica



Naša Trnova Ružica većim delom je nastala iz istoimenih bajki Šarla Peroa i braće Grim i istoimenog crtanog filma Volta Diznija iz 1959, odnosno iz scenarija tog crtanog filma, čiji je zaplet smislio Erdman Peneru.
Ipak, važno je znati da je većina bajki nastala u Srednjem veku, kao priče pričane u bircuzima. Kasnije, one postaju neka vrsta “žute štampe” u kojima su se prepričavali događaji iz dvorova, puni ružnih detalja. Zato te priče nisu bile pričane kući, deci, nego samo u starijem društvu.

Bajka, onako kako je mi uglavnom poznajemo, vuče korene od dvojice autora iz 16. odnosno 17. veka: Straparola i Bazile. Njima se kasnije pridružuju Pero, braća Grim, Andersen, Vajld itd. Iako su većinu bajki deca sveta znala, bajke je proslavio Dizni, tako što je ekranizovao neke od najboljih.
Naša namera je da deci prikažemo jednu uzbudljivu priču i da ih uvedemo u čaroliju bajke, pozorišta i života. Kao i uvek neka će se deca bojati, neka će uživati, neka će plakati, neka se smejati, neka izlaziti, neka ulaziti… mi ipak i jedino pričamo priču da se u životu valja boriti, da je odrastanje zanimljiv put pun čudesa, ali da se „na kraju” dobija nagrada u vidu princa ili princeze, koji su svuda oko nas... samo ih treba prepoznati.
Zadržali smo glavni zaplet onako kako ga svi poznaju: princezu na rođenju proklinje zla vila da će se ubosti na vreteno i umreti; jedna od dobrih vila to prokletstvo menja u stogodišnji san; princeza se ipak ubode na vreteno; celo kraljevstvo zaspi; dolazi princ, koji poljubi princezu i prokletstvo nestane. I čiča miča i gotova priča.
Međutim, poučeni genijalnim scenariom crtanog filma, ovoj opštepoznatoj priči dodelili smo nekoliko novih motiva, a kojih nema niti u jednoj poznatoj verziji, ili barem mi za njih ne znamo. Zašto smo to uradili? - Zato što volimo da se igramo. Gde smo se igrali?
- Najtačnije rečeno: u pozorištu. Ali, isto tako se možemo igrati i u dvorištu, garaži, stanu…Gde god - samo se valja prepustiti maštanju i ljubavi. I sreća će sigurno doći. Zašto baš na kraju – nebitno. Može da dođe kad hoće. Bitno je da dolazi. I kad znaš da dolazi... onda uživaš...
mr Spasoje Ž. Milovanović