Premijera: 30. Sep 2016.
Pisac: Haris Pašović i ansambl, Režija: Haris Pašović
Katarina Bradonjić
Amar Čustović
Lana Delić
Fedor Đorović
Sanela Krsmanović-Bistrivoda
Miloš Lazić
Peđa Marjanović
Mina Pavlica
Dražen Pavlović
Gabor Pongo
Mia Simonović
Ema Stojanović
Marko Vasiljević
Dušan Vukašinović
Nikola Živanović
Scenografija: lada Maglajić, Vedad Orahovac, Kostimografija: Irma Saje, Koreografija: Thomas Steyaert, Muzika (kompozitor, izbor, aranžmani, obrada): Rastko Ilić, Dizajn svetla: Nikola Marinkov, Asistentica reditelja: Elma Islamović, Grafički dizajn: Enes Huseinčehajić, Fizička priprema: Peđa Marjanović, Korepetitorica: Ema Stojanović, Tehnički direktor BNP: Elfad Baručija, Marketing BNP: Elvir Škiljo, Organizator BNP: Denis Krdžalić, PR: Merima Handanović, Snežana Miletić, Fotografija: Miloš Čubrilo, Izvršni Producent: Ismar Hadžiabdić, East West Centar Sarajevo, Projekt Menadžerica: Lejla Abazović - Muratović, East West Centar Sarajevo
Gostovanje produkcije East West Centar, u koprodukciji sa Teatrom Promena Novi Sad, Bosanskim narodnim pozorištem Zenica, Ujvideki Szinhaz Novi Sad, u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad.
U predstavi razmatramo jedno od najintrigantnijih pitanja današnjice: za šta su, i s kojim ciljem, ljudi voljni dati vlastiti život? Od džihadista i kamikaza, nacističkih samoubilačkih odreda i Tamilskih tigrova i drugih sa zlim ciljevima, do plemenitih razloga ljudi koji su žrtvovali vlastiti život za slobodu i jednakost. Ovo je predstava puna energije, dinamična, savremena i nužna.
Predstava počinje pričom o Brahimu Abdeslamu, teroristi koji je nakon što je ubio nekoliko desetina ljudi u pariskim restoranima otišao na Bulevar Voltera, ušao u kafić «Le Comptoir Voltaire», naručio piće i izvukao osigurač na svom samoubilačkom prsluku, ranivši tako nekoliko gostiju. Ima neke zlokobne simbolike u činjenici da je Abdeslam svoje mahnito ubijanje okončao u kafiću koji nosi ime velikog filozofa. On je bio sušta suprotnost Voltaireu, koji se borio za jednakost svih ljudi i čije su ideje omogućile imigrantima poput Abdeslamove porodice da uopšte dođu u Francusku. Odatle nas predstava vodi na fascinantno putovanje, kroz istraživanje života mnogih stvarnih ljudi: Edvarda Snovdena, Stivena Bikoa, Svetozara Markovića, Bobija Sendsa i irskih štrajkača glađu; Magde Gebelsa, Jana Palaha; Gerde Taro; Ive Lole Ribara, Stefana Cvajga; Antonea Artoa, Žana Amerija, Andreasa Breivika, i mnogih drugih.
Publika sedi izmešana s glumcima, što ovoj predstavi daje još veću neposrednost. Predstava razvija jedan novi tip odnosa između izvođača i gledalaca. Gledalac slobodno bira gde će sesti, šta će gledati i gdje usmeriti pažnju. To mu pruža mnogo veću slobodu i iskazuje mu više poštovanja nego što je to slučaj s tradicionalnom postavkom fiksiranih redova u pozorištu.
Haris Pašović:
"Pripovjedači u našoj predstavi se nalaze iza IP adresa; manje je važno ko su oni i gdje su oni, od onoga šta oni govore; njihovi identiteti komuniciraju u virtuelnom intelektualnom prostoru/vremenu. Ljudi o kojima oni govore, pojavljuju se i nastaju u mentalnom prostoru grupe identiteta koji komuniciraju. Svaki identitet ima pristup cjelini priče, slijedi je i oblikuje je svojim doprinosom. Možda ovo zvuči na trenutak komplikovano, ali zapravo nije. Radi se samo o savremenom diskursu koji prevazilazi tradicionalne dramaturške forme jer su one nedostatne za novu paradigmu u kojoj živimo. Teatar koji stvaramo je intelektualni teatar, ali on nije otuđen od gledaoca koji nema visoko obrazovanje ili ne posjeduje mnoštvo informacija. Naš je teatar dostupan svakom gledaocu; ideje pripadaju svima."