Commedia dell'arte savremenog doba

Predstava „Ribarske svađe” Narodnog pozorišta u Prištini, reditelja Milana Karadžića, premijerno je izvedena 28. januara u Domu kulture u Gračanici, dok je beogradska publika imala priliku da je pogleda pre samo par dana, i to u Teatru „Vuk”.

Ovaj pozorišni komad rađen je po istoimenom tekstu italijanskog komediografa Karla Goldonija, a centralni deo narativa je odnos dveju ribarskih porodica, koji počiva na učestalim svađama, naročito između njihovih ženskih članova. Bela boja, koja dominira scenografijom, već na samom početku unosi vedrinu u čitav komad, nedvosmisleno otkrivajući mali primorski grad. Dve omanje ribarske kuće, simetrično postavljene jedna nasuprot druge, već same po sebi predstavljaju aluziju na međusobni sukob porodica i uvode gledaoce u srž dramskog teksta. Dve žene strpljivo iščekuju povratak: Paškva (Anika Grujić) sa ćerkom Lucijetom (Srna Đenadić) – svog muža parona Tonija (Nebojša Đorđević) i sina Bepa (Aleksandar Petković), a Libera (Aleksandra Cucić) sa svojim ćerkama Ursulom (Jelena Orlović) i Kekom (Olivera Baćić) – svog muža parona Furtea (Bojan Stojčetović), dok pregršt vremena koriste za međusobno nadmetanje, pa čak i vređanje. Scena tako postaje svojevrstan ring za obračunavanje ribarevih žena i ćerki. Atmosfera se dodatno zahuktava kada na scenu stupa Krište Papuča (Uroš Jovčić), siromašan i nadasve plašljiv lučki radnik, koji svojim nepromišljenim postupcima unosi pravu pometnju u ljubavni život ribarevih ćerki.

Ono što na samom početku privlači pažnju, ali i izaziva smeh kod publike, jeste stereotipno prikazivanje ženskih likova: one su površne u svom razmišljanju, poslušne svojim muževima/očevima, ne učestvuju u donošenju nikakvih važnih odluka, a sve svoje vreme ispunjavaju „tipično ženskim” kućnim poslovima i vezom. Ćerke su verne kopije svojih majki, dok je njihova glavna preokupacija tokom predstave i vrhovna životna ambicija – udaja. Iako se u prvi mah može činiti da ženski likovi bivaju nepravedno tipizirani i zapostavljeni kada je u pitanju razrada njihovih karaktera, oni zapravo ne zaostaju za muškim članovima, koji ostaju „dominantni” samo u okviru svojih stereotipnih uloga. Takav prikaz likova, jednostavnih i spontanih u svojim reakcijama, zajedno sa iskarikiranim narečjem crnogorskog primorja (kojim se likovi sve vreme koriste), uvodi gledaoce u osavremenjenu komediju dell’arte. Lakoća sa kojom se oživljavaju likovi na sceni samo potvrđuje izvanrednu uigranost čitave glumačke postavke. Bez obzira pak na njihovu kompaktnost – koja vlada od momenta podizanja, pa sve do spuštanja zavese – likovi Krištea Papuče, parona Furtea i Ivanka (Nemanja Oliverić), Lucijetinog udvarača, mame spontane ovacije publike i tokom samog izvođenja.

Međutim, šta se dešava kada, povrh svega, jedan sudski izvršitelj (Branko Babović) dobije naređenje da pomiri nepomirljivo? Da li će ljubav pobediti ili samo zakamuflirati netrpeljivost koja vlada među ovim ribarskim porodicama? Ova nesvakidašnja komedija situacije i naravi zasigurno će dati odgovore i na ova pitanja, ali i pokazati da pitkost radnje ne mora nužno voditi banalnom humoru, kojeg smo, nažalost, sve češće svedoci.

 Foto: Novosti.rs