Edmund Kin - uloga koju bi poželeo svaki glumac

Edmund Kin
Narodno pozorište u Nišu
Piše: Dušan Milijić
05. jun 2018.

Predstava Edmund Kin zauzima posebno mesto u savremenoj istoriji niškog Narodnog pozorišta, a čak bi se moglo reći da je ovo i samom ansamblu jedna od najomiljenijih predstava, ne samo zbog toga što se kontinuirano igra više od deset godina (premijera: 3. decembra 2005), već i zbog toga što u njoj centralno mesto zauzima pojam i fenomen glumca, tačnije uloga glumca – ali ne toliko uloga u pozorištu, koliko uloga u društvu, životu i istoriji.

S obzirom na to da se u prvi plan ističe želja jednog umetnika da (koliko god to nekima delovalo uzaludno i smešno) svojim radom i delanjem menja svet na bolje, moglo bi se reći da je ova predstava, na neki način, programska: predstava o predstavama, pozorište o pozorištu, gluma o glumi, umetnost o umetnosti – i najzad, glumac u ulozi glumca, što je možda i najveći izazov sa kojim se jedan dramski umetnik može suočiti.

edmund-kin-nis1

Verovatno da nema glumca koji ne bi poželeo da se bar jedanput nađe u ulozi gde će potpuno biti svoj na svome, ali da ipak bude neko sasvim drugi, pa da makar na sceni kaže i nešto što u stvarnom žitotu ne bi mogao tako olako izjaviti.

Bez obzira na to što je kao predložak za predstavu poslužila biografija određene istorijske ličnosti, engleskog glumca Edmunda Kina (1787–1833), ipak je ovo priča o svim glumcima na svetu od antike do danas, ali i priča o teatru kao važnoj, nezaobilaznoj i sveprisutnoj instituciji, koja se opet trudi da ostane izolovana i netaknuta od strane ovozemaljskih intriga i svakodnevnih sitnih razmirica.

Iako je o Edmundu Kinu još u XIX veku pisao Aleksandar Dima, a u XX veku Žan-Pol Sartr, za razliku od njih, scenarista Hadi Kurić fokusirao se na motiv umetničkog bunta, a ne na ljubavni segment, prvenstveno iz razloga što bez pobune nema ni prave ljubavne priče ni dobrog filmskog zapleta.

Od aristokratije redovno obeležavan kao ekscentrik i alkoholičar, Kin je ipak bio jedan veliki sanjar koji se zatekao u svetu previše praktičnih ljudi, tako da nije čudo što je svoju neprilagođenost i neuklopljivost lečio bežanjem u poroke. I pored toga, bio je čovek koji je verovao u svoju misiju, glumac koji je briljirao na sceni, istina bio pomalo nepodnošljiv iza scene, ali je sve vreme znao i koja je njegova duhovna uloga u životu i društvu.

Kvalitetu predstave nesumnjivo doprinosi i tumač naslovne uloge Dejan Cicmilović, vrstan glumac i profesor prištinskog (kosovskomitrovačkog) Fakulteta umetnosti. Izgovarajući replike Edmunda Kina, Cicmilović dovodi tekst na jednu višu ravan, tako da to sada nisu samo Kinove reči, nego nezaustavljivi krik svakog glumca na svetu, krik svakog umetnika kojeg pokušavaju da sputaju konvencijama i normama, bilo aristokratskim, bilo buržujskim, bilo malograđanskim.

Reditelj Irfan Mensur potrudio se da i strana koja zastupa suprotna shvatanja bude dostojno predstavljena, pa je za tumačenje Princa od Velsa, Edmundovog (uslovno rečeno) ideološkog protivnika, izabran Aleksandar Marinković, još jedno značajno ime niškog teatra. Iako bi trebalo da bude negativac u celoj priči – s obzirom na to da nema nimalo razumevanja za umetnički pogled na svet i da pozorište gleda samo kao jeftinu zabavu – lik Princa je, upravo zahvaljujući Marinkoviću, tako maestralno donesen da se moramo diviti i njemu i njegovom snobovskom načinu života, barem onoliko koliko se divimo umetničkom zanosu koji nam dočarava Cicmilović.

edmund-kin-nis2

Posebno je zanimljiv lik Edmundovog vernog sluge Salomona u tumačenju Aleksandra Mihailovića, koji u nekim trenucima podseća na čuvenog Držićevog Pometa (inače je ovu ulogu Mihailović igrao u Mensurovoj adaptaciji Dunda Maroja), odnosno na tipičnog slugu-intriganta iz renesanskih komedija, bez čijeg je učešća nemoguće ni zamisliti razvoj radnje. Edmundov sluga Salomon ipak nije intrigant niti drži sve konce radnje u svojim rukama, ali je bitan zato što se upravo iz njegove perspektive još bolje uočavaju i razmatraju neka pitanja vezana za život glumca: da li je neuredan boemski život sâm po sebi opravdan, da li umetnik treba da misli i na druge ljude ili samo na svoje ideale, da li su prohtevi umetnika izraz dubokog nadahnuća ili su samo običan hir, da li je umetnik duhovno zaista iznad običnog sveta ili je to samo umišljenost – i na kraju, da li bi jedan osobenjak mogao sâm da se snađe u običnom životu da mu nije sluge koji će ispravljati sve što umetnik zabrlja svojim ishitrenim postupcima.

Razume se da su pitanja kojima se ova predstava bavi svevremena, te da bi radnja, bez većih prilagođavanja, mogla da se dešava i u XXI veku, ali pošto je Edmund Kin istorijska ličnost i pošto se tačno zna kada je živeo, onda je i dotičnu epohu trebalo dočarati na pravi način, a to ne bi bilo moguće bez adekvatnih kostima, za koje je bila zadužena Biljana Krstić, kao ni bez prikladne muzike, za šta se pobrinuo Nenad Milosavljević, frontmen niške grupe „Galija“.

A koliko se sâm glumac može sroditi i poistovetiti sa likom kojeg tumači, vidi se u sceni kad Cicmilović u ulozi Kina igra Šekspirovog Romea: mada na samom početku zaista izgovara Šekspirov tekst, Kin se postepeno udaljava od izvornika i, obrativši se direktno publici, počinje jednu svojevrsnu ispovest, ali tako da gledaoci ne mogu baš biti sigurni da li to sada govori Edmund Kin ili možda – sâm Dejan Cicmilović! Kao da više i nema nikakve glume – a ustvari je baš taj momenat vrhunac Cicmilovićeve maestralne igre i poigravanja, tim pre što će se isto tako brzo vratiti u ulogu Kina, kao da nastavlja predstavu tamo gde su ga neke lične emocije prekinule.

Transformacija za svega nekoliko trenutaka!

To na prvi pogled deluje jednostavno, ali takvu dvostruku (ili trostruku) transformaciju može izvesti samo onaj ko veruje u to što radi i što govori, samo onaj ko na iskren način i sa potpunom predanošću dočarava život ne jednog, nego svakog glumca koji je ikada koračao ovim svetom a istovremeno bio izvan ustaljenog toka tog istog sveta.

Foto: narodnopozoristenis.rs




Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste