Le Studio zatvorio sezonu u bajkovitoj atmosferi

Pod mlečnom šumom
Teatar Le Studio
Piše: Milana Vojnović
09. jun 2018.

U nedelju, 3. Juna u pozorištu Le Studio završena je ovogodišnja pozorišna sezona, predstavom “Pod mlečnom šumom”.

U svom tradicionalnom obraćanju publici pre predstave, Demarinji je istakao da je ova predstava bila pravi izazov za njih:  „Pesnik Dilan Tomas je pre svega ovo delo napisao kao radio dramu. Dakle, za izvođenje na radiju, ne na sceni. Ono u originalu ima preko sedamdeset likova i nama je bio veliki izazov da to prenesemo. Neke scene traju po nekoliko minuta, a neke svega nekoliko sekundi.“

U radnju nju nas uvodi lokalni sveštenik. Svojom naracijom daje nam vremenski i prostorni okvir: zatekli smo se u Velsu, jedne letnje večeri, dok grad tone u san. Direktnim obraćanjem publici, on nas uvodi u svet snova stanovnika, otkrivajući nam njihove najveće tajne i žudnje, od onih najnaivnijih do onih najpohotnijih i potpuno besramnih. Likovi nam se predstavljaju postepeno, sve dok ne prikupimo dovoljno informacija i ne uvidimo odnose u kojima su, a zatim sledi preplitanje, razrešavanje i razotkrivanje koje njima nije najočiglednije. Vešto se transformišući, glumci na mestralan način stvaraju mozaik lokalnih, međusobno povezanih likova jedne male sredine u kojoj žive.

Dok nam se pred očima odvijaju dvadeset i četiri sata tipična za ovaj gradić, i nama se sklapa slika o ljudima koji u njemu žive. Dotičući se svakog tipa, u književnom smislu te reči, predstava šalje poruku o univerzalnoj ljudskoj prirodi koja je ista ma gde se zatekli; o mladalačkoj naivnosti čistih osećanja; o neiskustvu tinejdžerskog doba; prefriganosti i kompleksima; o melanholiji koja poput vela obavija živote onih kojima društvo nepravedno sudi povedeno predrasudama.

Prostor ovog pozorišta, i inače neuobičajen po svojoj neformalnosti, za ovu priliku je maksimalno iskorišten. Umesto uobičajene postavke gde su scena i gledalište jedno naspram drugog, gde publika gleda direktno na nju, a priča se odvija u okvirima jednog prostora, Sanja Maljković se odlučila za drugačje rešenje. „Predstava je dinamična, mnogo je likova koji se smenjuju i Sanja je odlučila da scenu postavi tako da se stvara utisak kako vam radnja prolazi ispred očiju“, rekao je Demarinji. Naime, scena nije izdignuta i ne preovlađuje u prostoru, već se sve dešava u izduženom prolazu koji formiraju redovi sedišta; baš kao na neko modnoj reviji. Glumci prolaze ispred vas, da bi nestali iza crne zavese i izronili u ulozi nekog drugog lika, a sve scene se odvijaju u hodu što publici daje potpuno drugačiji ugao gledanja.

Ovako postavljena, publika ograničava scenu sa dve strane. Sedeći bliže nego inače, stvara se utisak da viri iz prikrajka i posmatra sve što se dešava.

Uzak i duguljast prolaz u kome se izvodi predstava,  mene je podsetio na filmsku traku, koju navija čova zadužen za to – kao u starinskim bioskopima. Ovom doživljaju je doprinela i muzika; vešto izabrani instrumentali bili su sasvim u duhu holivudskih mjuzikala pedesetih godina dvadesetog veka i u potpunosti su olakšavali prebacivanje na neko drugo mesto, u nekom drugom vremenu; stvarali su osećaj lakoće i ušuškanosti, predstavljajući zvučni ekvivalent živopisnih kostima i scenografije.

Pored scene koja smišljena veoma dovitljivo i dekor odiše kreativnošću. I u ovoj predstavi, Le Studio  je zadržao svoju jednostavnost pri pravljenju scenografije. Ona na prvi pogled izgleda sklepano i raspareno, šareno i neusklađeno, ali upravo to i dočarava duh predstave sa mnogobrojnim likovima najrazličitijih karaktera.

Sa plafona, zakačena za sajle različitih dužina, vise prozorska okna, a pojedini drveni elementi prisutni tokom predstave, sklepani su od paleta.

Postoje takođe tri načina na koje se likovi kreću scenom. U zavisnosti od lika ili situacije oni scenom prolaze hodajući, ili ih neko od likova gura na krevetima ili na transportnim magacionerskim kolicima. Magacionerska kolica, zapravo predstavljaju jednu manju scenu koja prolazi ispred publike - na njihovoj nevelikoj površini postavljeni su stolovi i stolice za kojima sede likovi. Ovim postupkom se ti trenuci ili priče dodatno  ističu u odnosu na ostatak scene i okruženja. Dok prolaze ispred vas, stičete utisak da imate prilike da vidite samo delić njihove konverzacije, što održava radoznalost publike.

Životnost i živahnost predstave Pod mlečnom šumom, prenose vas u drugo vreme i prostor, ponekad čineći da se osećate kao da lebdite između jave i sna. I možda je sada previše toplo za nju u pozorištu, ali će sledeće sezone biti lep podsetnik na letnje noći, uz topao vazduh i zrikavce.