Mene, ako se sete na Dan bezbednosti, sete se

Balkanski špijun
Narodno pozorište u Beogradu
Piše: Anamarija Jeličanin
28. apr 2019.

Nesvakidašnji glumci poput Bate Stojkovića poseduju gusto koncentrisanu osobenost koja se preliva u odigrane uloge i nerazmrsivo povezuje aktera i lik. Legendarni Ilija Čvorović jedva da je  zamisliv bez glasa i mimike Bate Stojkovića.. Izazov u vidu srođenog čvora dve persone u jednu postavljen je pred Ljubomira Bandovića i može se komotno pretpostaviti da je jedna od vodećih misli znatiželjne publike bila upravo ta - da li su prsti budućeg Ilije dovoljno snažni da otpetljaju gorepomenuti duo?

Međutim, logika nalaže da se potpuni užitak iz umetničkog dela može izvući jedino ukoliko mu priđemo bez prognoza i svaku sledeću inscenaciju pojmimo kao zasebni život.

Brižljivo skrojenu i toksičnu medijsku propagandu svakodnevno udišemo nezavisno od svoje volje. Ozračenjem, ostavljene su nam u organizmu larve čije prisustvo neminovno utiče na funkiconisanje domaćina, kao u slučaju parazitskog oboljenja. Varijacija posledica i dijagnoza ima mnogo, a jednu od njih možemo imenovati - Ilija Čvorović.  Pritisak televizijske sugestije u ovoj inscenaciji preobučen je u zavodljivu kabare damu koja gotovo bez daha obrće u krug naparfemisane informacije o stvarnosti.

Sa ciljem da nam likovi komada budu još više bliski, rediteljka Tanja Mandić Rigonat osavremenila je dramu napisanu `83 godine, preinačivši biografije aktera zamenom onovremenih političkih i društvenih oklonsti novim i svežim stanjem.

Ilija Čvorović, čovek slomljenog identiteta slomom Jugoslavije, život svoje države stavlja ispred porodice i sebe samog. Predoziran medijskim zastrašivanjem i ušiju punih teorija zavere, nehotice sebe gura u ponor konstantnog straha, iz koga, kao iz živog blata, nema izlaska. Neuk i dečije naivan u svojoj želji da istrgne domovinu iz kandži neprijatelja, uzima na sebe teret konačnog suočavanja sa zlikovcem, koga iz mraka tajnovitih zavera uočava i uobličava u mladom podstanaru. Ilija Ljubomira Bandovića, za razliku od kultnog filma, lišen je ludačkog fanatizma i goruće energije, umorniji je i sentimentalniji, što se upravo poklapa sa vremenskim skokom u sadašnjicu.

Kobnu podršku ima u supruzi Danici, lojalnoj njemu jednako kao on državi i sestri Đurđi. Rediteljski zahvat u vidu promene pola brata Đure iz originalnog komada doprineo je osvešćivanju da žene nisu više skrajnute i suštinski kolateralna šteta muških poteza, već su podjednako izmanipulisane i aktivne u društvenoj destrukciji. Svetionik svesti u sveopštem ludilu personifikuje Ilijina ćerka Sonja, koja jedina uočava tragične posledice paranoje. U pokušaju bez uspeha da pomogne ocu, sudara se svom silinom o Daničinu tvrdu ograničenost  udruženu sa divljenjem prema bolesnom Iliji. Iz nekog razloga su u našoj (književnoj) istoriji previše često zastupljene pogibije porodičnih odnosa, nejakih da pregrme buru sukoba zarad stranke, strane ili države, a razumevanje je vazda ostajalo negde pri rubu pameti. Najpotresniji segment predstave upravo je sukob troje duboko iskrenih, izmanipulisanih i uplašenih ljudi najboljih namera, sa nepremostivim rupama u sporazumevanju. Glumice Katarina Marković i Nela Mihajlović su u prethodnopomenutoj sceni prikazale raskoš svog ozbiljnog talenta.

Ukoliko pomoću medijskog tretmana postanemo, kako kaže veliki Radoje Domanović, “dobri i poslušni građani” poput odanog Ilije, ujedno postajemo varnica sposobna da se u treptaju oka rasplamsa i zastrašujućom brzinom raširi po okolini. Sreća u nesreći je kada vatra sprži sebe samu kao u ovoj priči, jer je naša prošlost već prebukirana vatrama koje pređu sopsveni prag.

Ilija, srčan čovek i srčani bolesnik skončava pod teretom svoje tragične upornosti, ni ne sluteći da se njegov neprijatelj zapravo skrio na poslednjem mestu koje bi se setio da pogleda.

Foto. Narodno pozorište u Beogradu




Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste