Objektivnost je samo pitanje percepcije, a istina privid

Tako je (ako vam se tako čini)
Jugoslovensko dramsko pozorište
Piše: Ana Koprivica
15. mar 2018.

Već skoro godinu dana se u punoj sali na sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u režiji Jagoša Markovića izvodi predstava „Tako je ako vam se tako čini” po istoimenoj noveli Luiđija Pirandela. Predstava je postavljena na scenu 2017. godine povodom sto pedeset godina od rođenja čuvenog italijanskog autora.

Već prvi pogled na scenografiju nam daje kraći uvid u tok predstave. Istovremeno raskošna, a opet minimalistički dekorisana scena nas upućuje u preplitanje kontrasta koji simbolišu s jedne strane malograđansko društvo, a sa druge strane individuu u pokušaju da ostvari privatan život van uplitanja javnosti.

U malom italijanskom gradu, u kući sekretara gradonačelnika, pažnju društva okupira porodična misterija mladog državnog službenika, gospodina Ponce koga tumači Marko Janketić, a  čijoj supruzi navodno nije dozvoljeno da viđa svoju majku. Drama se zahuktava naizmeničnim prisustvom gospođe Frole, Poncine tašte i njegovim u kojima oni pričaju različite verzije priče o toj misteriji porodične tragedije. Dolaskom gradonačelnika u izvanrednoj izvedbi Irfana Mensura priča se zahuktava, a traganje za istinom biva sve intenzivnije. I što intenzivnije se za istinom traga, to je veći bol i poniženje kojim bivaju izloženi gospodin Ponca i gospođa Frola. Tu je ključna verodostojna izvedba Marka Janketića i Seke Sablić. Oni vrlo ekspresivno pokazuju karakter svojih likova. Kostimi doprinose tom kontrastu između poniznosti i osude. Kroz lik Lamberta Laudizija koga maestralno tumači Predrag Ejdus Pirandelo postavlja sa jedne strane pitanje istine i mogućnosti njene spoznaje, a sa druge strane postavlja pitanje relevantnosti istine i odsustva empatije. U vreme kada jednim klikom možemo doći do deskriptivnih detalja nečijeg svirepog ubistva ili snimka sa sahrane postavlja se pitanje do koje granice smo spremni da idemo da bismo do te istine došli. Senzacionalizam se čini kao najzastupljeniji oblik novinarstva koji za žrtvu ima privatnost jedne osobe.

Da li smo spremni da žrtvujemo empatiju i međusobno poštovanje da bismo došli do saznanja koje nema uticaja na naš mikrokosmos? Koliko nam je bitna istina o nečijem životu koji se ni na koji način ne prepliće sa našim? Upravo ta pitanja nam ukazuju na svevremenost umetnosti samom činjenicom da ova Pirandelova drama može da se primeni na aktuelno stanje u Srbiji. Jagoš Marković to prepoznaje i u predstavu na suptilan način unosi elemente iz svakodnevnog javnog života sa kojim se susrećemo. I da li je uopšte u pitanju potraga za istinom ili čista radoznalost ostaje da se zaključi van dasaka. Kroz Laudizija Pirandelo uporno ponavlja “Vaša radoznalost mi je nepodnošljiva” te se uzastopno obraća društvu koje vrši pritisak na pojedinca. Kao što i sam naziv predstave kaže, objektivnost je samo pitanje percepcije, a istina privid.

Foto: Nenad Petrović (JDP)




Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste