Tokom predstave će vas boleti želudac, ali ćete sigurno uživati

Često okrećemo glavu. I od onih fizički ubogih, ali i od onih drugih. Sklanjamo se, koračamo svojim životnim putem i okrećemo glavu. Za uvod ću vrlo svesno iskoristiti reči glumice Hane Selimović sa okrgulog stola nakon izvođenja predstave „Carstvo mraka“ na 3. Pozorišnom proleću u Šapcu. Ona je tada govorila o tome kako crnu hroniku čitamo iz udobnih bašta kafića, uz espreso i sa mišlju: „Hvala Bogu, nije se ovo meni desilo.“ Čim je to izgovorila, zastala mi je knedla u grlu i oči su mi se napunile suzama.

Komad „Carstvo mraka“ je Lav Tolstoj napisao po motivima jednog događaja koji se zaista desio u Rusiji početkom 20. veka. Neki čovek je zaista na dan venčanja svoje ćerke odlučio da prizna sve svoje grehe. Ova drama je dugo bila zabranjena za izvođenje u Rusiji, baš zbog svoje kompromitujuće tematike za ondašnje društvo. Očekivalo bi se da se vek kasnije ta drama može izvoditi kao nešto što se dešavalo ranije, kao nešto strano današnjem društvu. No, ona to svakako nije. Sve ono što se u njoj dešava i danas je i više nego prisutno u našim životima i skoro svakodnevno se srećemo sa tim užasnim i bizarnim pričama.

Odličan rediteljski postupak Igora Vuka Torbice na scenu postavlja dramu apsolutno fizički odvojenu od publike. On Tolstojeve likove zatvara u jednu kutiju iz koje likovi ne vide publiku, te zaista postoje i žive u svom carstvu mraka. Takav rediteljski izbor povlači za sobom i ozvučenje glumaca, što ja lično ne volim u pozorištu, ali mogu da podnesem onda kada ima poentu, a ovde je zaista neophodno ne bismo li čuli sve izgovorene replike. I samo ozvučenje ima svoju funkciju, likovi zaista i govore iz mraka.

Koliko god za publiku bila „teška“, odluka Torbice da na scenu postavi sve gnusne scene onakve kakve jesu, da ih ne maskira i ne ostavlja nedorečenim, jeste briljantna. Scene čedomorstva, pedofilije, ubistva supružnika su prikazane u potpunosti, bez uvijanja i bez prikrivanja. Služeći se naizgled jednostavnim rediteljskim rešenjima, reditelj zapravo pred glumce stavlja ozbiljan zadatak, pa to samu predstavu čini vrlo zahtevnom.

Predstavu „Carstvo mraka“ bih preporučila publici koja voli dobru dramu. Tokom gledanja ove predstave će vas boleti želudac, biće vam muka, ali ćete sigurno uživati u maestralnoj izvedbi ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu i odličnoj režiji. Hana Selimović je za ulogu Anisje dobila nagradu za najbolju glumicu na festivalu Pozorišno proleće u Šapcu i dok je primala nagradu, citirala je Milenu Marković koja je rekla da umetnost ne treba da bude prijatna, Milka čokolada treba da bude prijatna. I zaista, u mojoj glavi „teška“ predstava jeste odlična predstava koju bih svakome preporučila.