Gde je granica konformizma?


Premijernim izvođenjem predstave "Otvoreno o...“ AKUD UNS-a “Sonja Marinković“, u režiji Milana Pletela, sinoć je u Novom Sadu otvoren 22. po redu Festival akademskih pozorišta Srbije. 

U predstavi  igraju: Aleksandra Sarić, Dajana Josipović, Danijela Đaković, Uroš Pavlov, Filip Pandžić, Branko Milošev, Dušan Nešić, Sevđulje Ramadani, Branislav Aleksić, Marko Popara, Danica Zokić.

Kroz dva centralna lika - Inge Barč, “glumice nestale posle prevrata u tajanstvenim okolnostima” i Oficira, ovaj komad govori o tipu ljudske sudbine kojom mučenik istovremeno postaje mučiteljem. Sama predstava  počinje i pre nego što publika uđe u salu dramskog studija, emitovanjem prologa koji nas postepeno uvodi u tematiku kojom se ovaj komad bavi. Problematizujući i promišljajući o pojmovima života i smrti, smisla i besmisla, ljubavi i samoće, Boga i idealima,  kroz unutrašnje dileme i sukobe likova, konstantno nagoni na preispitivanje i budi osećaj nelagode jer iz scene u scenu shvatamo koliko život ume da bude nepravedan i koliko je važno ko odlučuje o vašem/našem životu. Što bi se žargonski reklo, koliko je važno „Ko vam/nam zapravo deli karte za životnu igru?“. I nemoguće je, tokom ove predstave, ne zapitati se zašto dopuštamo da nam neko drugi oblikuje živote, da utiče na naše snove, želje i ambicije? Zašto ne možemo da budemo slobodni i radimo samo ono što nam je volja? Zašto nam je važno da budemo prihvaćeni i shvaćeni od strane drugih? Gde je granica konformizma i ima li život u okvima ikakvog smisla? Koji je smisao vašeg/našeg života? Zašto se pokoravamo bilo kakvim postulatima društva ako znamo da ćemo svi jednoga dana biti samo jedan od mnogobrojnih leševa koji “mirišu na jesen, crnu kafu, gljive i besmislice”?

Sve to je, prema rečima glumačke ekipe, i bila namera prilikom njenog stvaranja. Dajana Josipović koja u prvoj sceni tumači lik starice za portal “Hoću u pozorište” rekla je da je ideja ovog projekta pre svega bilo postavljanje pitanja kako shvatiti i preživeti trenutke u kojima se prelaze granice koje u etičkom pogledu, ne bi trebalo da budu pređene, kada se izgovore reči, koje ne bi trebalo da budu izgovorene, a bivaju, i kao takve traju kako u samom (Ne)čoveku, tako i u svemu što iznad njega samog. 

- Možemo slobodno reći da ova predstava svedoči ,,otvoreno o" onome o čemu usled osećanja straha i nemoći radije ćuti. Ideju o problematizaciji jedne egzistencije, hranili su i oblikovali razgovori sa našim profesorom, rediteljem, Milanom Pletelom, kad god bismo na same probe donosili primećene, doživljene, odgledane ili pročitane situacije koje dovode u pitanje čovečnost u današnjem vremenu, i tako dobijaju karakter apsurda. Od takvih ličnih ili bolje konkretnih problemskih momenata odlučili smo da pokušamo, pozorišno postaviti pitanje nad univerzalnošću fenomena ljudske osujećenosti, unesrećenosti  tragike, usuda ljudskog Bića, koje se usudi ,,samo sebi zapovedati“ (citat iz posljednje scene), sa apsolutnom sigurnošću u sopstvenu moć, nošeno mišlju o Svemoći - izjavila je Josipović. 

Dodaje da se na samom projektu ,,Otvoreno o... " radilo godinu dana i to najviše na različitim izmenama na podeli uloga i njihovom oblikovanju jer je ovo, pre svega, priča o tipu ljudskih sudbina koje bivaju oblikovane u neljudskim vremenima. 

- Za nas je od izuzetne važnosti bilo održati energiju na relaciji izvedbe i publike, koju skoro, kao imperativ, ima idejna osnova našeg projekta, s obzirom na to da se radi o jednom fragmentiranom kolažu egzistencijalističkog karaktera. Na osnovu reakcija publike mislimo da smo u tome uspeli -  zaključila je Josipović. 

 Druge večeri 22. Festivala akademskog pozorišta publika ima priliku pogleda predstavu  “Kutije“, u režiji Nine Ristić, a izvođenju “Teatra Levo“ – AKUD „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda. 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste