20. Festić održan putem interneta


U petak i subotu na online Festiću prikazane su četiri predstave i Radionica pozorišta senki. 

Pozorišni festival predstava za decu i mlade „Festić” otvoren je predstavom „Tri praseta”, Dečijeg pozorišta „Čarapa”. Priča o tri praseta nam je svima dobro poznata - imamo Bucka koji je sagradio kuću od slame, Srećka sa kućom od drveta, i naravno, Radišu, vredno malo prase koje je izgradilo kuću od cigala u kojoj su se na kraju sve troje sakrili od vuka. Ova priča je prijemčiva i toliko šarmantna da joj iz tih razloga nije potrebno osavremenjavanje. Zbog svoje jednostavnosti čuva svoje motive, kao i neizostavne slogane – „Kad ja dunem i vatru sunem...” i „Ko se boji vuka još, tri za groš...”. U ovoj adaptaciji imamo i još poneki lik, kao što su Beli zec i Šarena lopta, koji otkrivaju poruku priče. Bezuslovna čarolija igre kroz lutke vas vodi u svet detinjstva i budi dete u vama. Zaista je divno vratiti se u bezbrižne dane i smejati se iskreno i naivno.

Druga po redu bila je predstava „Alisa”, Prvog prigradskog pozorišta – Puls teatra iz Lazarevca i CZK-a iz Valjeva. Gledajući ovu predstavu presudan trenutak je bio da shvatim koliko mi zapravo fali odlazak u pozorište i interakcija. Loš snimak i nemogućnost uživog prisustvovanja samo su otežavali moje shvatanje i celokupan utisak predstave. No dobro, potrudila sam se da donekle shvatim ideju i zamisao. Alisa je priča o odrastanju jedne devojčice, o prelasku iz detinjstva u svet odraslih – u Zemlju čuda. Ono što je zanimljivo u vezi sa ovom predstavom jeste da se odvija u različitim prostorijama pozorišta, pa se tako i publika kreće kroz te prostorije zajedno sa akterima. Na kraju publika završi na sceni, a glumci među sedištima. Alisa se kroz takozvanu „Zemlju čuda” susreće sa raznoraznim okolnostima i likovima, kao što su – beli zec, pokušaj da spasi prase, jurnjava sa Kingom Kongom i sa samom sobom - što je najupečatljiviji susret. Kroz tranziciju iz naivnog i bezazlenog detinjstva u surov i mračan svet u kom živimo proizilazi to da su veliki ljudi uvek umorni i razočarani, a mali uvek zaljubljeni i radoznali. U nekom periodu života prestajemo da budemo mali i pokušavamo da budemo veliki. Mada, postavlja se pitanje ko je tu stvarno veliki, a ko mali. Možda ne treba žuriti i težiti ka brzom odrastanju i svetu odraslih ljudi, pa i ako i kad dođe do toga možda ne bi bilo loše da sačuvamo ono dete u sebi, onog Petra Pana.

Drugog dana prikazane su predstave „Četiri čarobne reči”, Pozorišta „Guliver” i predstava „Strahinja”, koja je rađena u koprodukciji Prvog prigradskog pozorišta, Puls teatara iz Lazarevca, Gamba produkcije iz Beograda i Inovadora iz Stokholma.

Predstava „Četiri čarobne reči” je namenjena namlađoj publici. Ona nas uči kako da kroz četiri čarobne reči, koje su često vrlo jednostave da se izgovore, budemo dobri. Vila Mila i vila Dobrila bile su najbolje drugarice, a kada se Mila pokvarila i krenula da zagađuje šumu u kojoj žive, prestale su da se druže. Dobrila uz pomoć Čarobnog Cveta - Suncokreta i Petra Pavla – šumskog čuvara mora da nauči Milu, a i petla Slavišu, koji zajedno sa Milom zagađuje prirodu, četiri čarobne reči kako bi spasila šumu. Te reči će pomoći Mili i Slaviši da postanu dobri i da razumeju jezik drveća i cveća, jer samo onaj ko je dobar može da razume svet prirode. Koje su to četiri čarobne reči koje nas uče da budemo dobri, otkrili su deci juče Suzana Radović, Danilo Petrović i Marija Karović.

Predstava „Strahinja” ujedno je i predstava koja je zatvorila ovogodišnji online program. Strahinja je jedan četrnaestogodišnjak koji odrasta i stasava uz propitivanje brojnih ideja o porodici, društvu i školi. Odrastanje čine razne neodumice, zbunjenost, suočavanje sa mnogim problemima, koji u nekom periodu prerastaju u sve ozbiljnije. Sa kojim se to problemima susreću mladi ljudi, kakve dileme imaju, šta znači zaljubljenost u profesorku srpskog jezika, majčina bolest i očevo pisanje, jeste sve ono što obeležava Strahinjino odrastanje. Najzad saznajemo i kako će jedna Maša i njihov slučajni susret, kao i prvi poljubac, uticati na Strahinju i šta će sve promeniti u njegovom životu. Predstava je nastala po motivima romana Jasminke Petrović „Ovo je najstrašniji dan u mom životu”, a tekst je radio Željko Hubač.

Kao zaključak, možemo istaći da je online gledanju nedostajala dečija graja, buka, kao i aktivno učestvovanje dece, koje je prisutno na svakoj dečijoj predstavi. Bez te interakcije nedostaje potpuna atmosfera koja je uvek zastupljena kada je najmlađa publika u pitanju. Nadamo se da ćemo uskoro imati priliku i mogućnost da se vratimo u normalno gledalište i da će sva deca uskoro osetiti pravu čar pozorišnih predstava i sve ono što one znače za njihovo odrastanje. 

Foto: Festić, CZK Lazarevac



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste