44. Infant svečano otvoren

Ovogodišnji Internacionalni festival alternativnog i novog teatra – INFANT, sinoć je svečano otvoren u Srpskom narodnom pozorištu na sceni Pera Dobrinović. Festival je otvorila glumica i umetnička direktorka POD teatra Tatjana Pajović koja se prisutnima obratila inspirativnim govorom naglasivši da je INFANT bio i ostao dinamička platforma za stalnu provokaciju i moguću promenu

                -   I ove godine, INFANT će imati programe koji su svečanost okupljanja, uključivanja drugih, razgovaranja, zajedničkog eksperimentisanja, pokazujući nam da aspekti međuljudskih odnosa i umetnički aspekti mogu i moraju da postoje zajedno. Pogotovo u ovoj realnosti u kojoj je izgleda jedina stvarna mogućnost spasenja u lepoti i harmoniji različitosti -  zaključila je Pajović, proglasivši INFANT zvanično otvorenim. 

                U nastavku večeri, publika je uživala u predstavi "Poslednji čovek" umetničkog koreografskog ostvarenja Džejmsa Viltona iz Engleske.

                Plesna predstava „Poslednji čovek“ je snažno i emotivno iskustvo u kojem se prepliću krhkost i snaga, lažno i iskreno, život i smrt. Napad na čula kroz neverovatnu složenost fizičkog pokreta i partnerstvo u radu ansambla, sačinjen od trenutaka osećaja poniženja, pobeđenosti i bespomoćnosti, dok sa druge strane pruža osećaj zaštite, preporoda i dostojanstva.  Jedna sveobuhvatna metafora egzistencije, zbog čega se  može čitati na vrlo različite načine i svako je može doživeti na sebi svojstven način. Tokom oba njena dela ova izvedba ostavlja bez daha jer je ispunjena  vrlo dinamičnim i energičnim plesom koji je prožet  elementima borilačkih veština, brejkdensa i kapuere, stvarajući sirovu, grubu i radikalnu predstavu.        

                U razgovoru sa  koreografom Džejmsom Viltonom saznali smo da je inspiraciju za naziv predstve našao u knjizi Terija Pračeta "Poslednji heroj":

- Sama konačnost reči poslednji je naročito inspirativna,  kao poslednji dah. Mislim da smo dali poslednji atom svoje energije u ovaj komad. Zaista postoji nešto definitivno i konačno u značenju. Pokretačka snaga ove predstave je jedan veliki kraj - konačnica, ali i nada u jedan  novi početak.  Prevazilaženje nečega. Svakako da je tu uključen i veliki element borbe koja se provlači kroz ceo komad - borba za preživljavanjem.  To je isto kao i u životu, mora se boriti i čovek mora da uloži svaki atom energije da prebrodi teškoće i izazove.  I ja tako vidim život - obojen borbom - pojasnio je Vilton.

                On je dodao i da je bilo veoma teško  sažeti sve izazove koje život nosi u jednu predstavu, te da je "Poslednji čovek" zapravo rezime njegovog realnog života i života glavne glumice Sare Džejn Tejlor:

 - Bilo bi preambiciozno da se u jedan sat sažme životno iskustvo svih ljudi. U ovoj predstavi smo saželi moja i Sarina iskustva. Pogotovo u vezi sa iskustvom kada je delovalo da njen život može da se okonča. Naime, ona je 2013. godine bila u teškom zdravstvenom stanju, imala je rak i morala je na operaciju. Provela je neko vreme u bolnici i  nije se dobro osećala duže vreme. To je u velikoj meri uticalo na ovu predstavu. U suštini najveća pokretačka snaga jeste taj mračni period kroz koji smo prošli i to svetlo na kraju tunela jer je ona uspela da prevaziđe bolest i sada je ponovo snažna i zdrava.  Čarobno je kako je to jedno lično iskustvo pretočeno u nešto univerzalno - zaključio je Vilton.

                Glavna glumica je u razgovoru za naš portal istakla da je za ovakav nastup, osim fizičkih , neophodna i psihička priprema kako bi dočarala i emociju prenela na publiku.

- Pre nego što nastupam, pre samog izlaska na pozornicu, provedem neko vreme razmišljajući o ulozi, to je mentalna priprema, koja je isto toliko važna kao i fizička. Razmiljam o svom liku, o putu koji treba da prođe. Na samom početku komada moj lik prikazuje ranjivost, koja prolazi kroz jedan dogadjaj koji menja čitav život. Zatim prolazi kroz pakao, a na samom kraju, dolazi do osećaja snage, popuno drugačijeg od onog sa kojim predstava pocinje. To je prosvetljeno stanje, osecaj da si živ koji nosi jednu pozitivnu poruku - kazala  je Džejn Tejlor. 

                Pored Džejmsa Viltona koji igra glavni lik  i Sare Džejn Tejlor kao njegove lepše polovine, u predstavi se pojavljuju i  još tri plesača - Majkl Keland, Harlan Rast i Semjuel Bekster koji  ističu da pripreme za ovaj komad nekada znaju da budu vrlo iscrpljujuće, ali sa druge strane i vrlo inspirativne.

 - Ja sam u ulozi vremena. Verovatni ste primetili da pravim gestove otkucavanja, oni su prikaz antropomorfne personifikacije vremena. Moje izvođenje se sastoji iz dva dela. U prvom moji pokreti, često zamahivanje ruku, predstavljaju radnju raspadanja, propadanja svakog momenta koji sada postoji, koji se nece ponoviti i  otkucavanje svih mogucnosti koje trenutak  sa sobom nosi. Dakle, prvi deo predstavlja pitanja mogucnosti. U drugom se radi se o ulaganju energije. Da se učini ono najviše moguce za to malo vremena koje je preostalo. Tu se stalno ponavlja pokretačka snaga, koja ide gore dole, i naravno broj 8, koji ukazuje na ciklicnu prirodu vremena, da se sve na neki nacin zavrsava na onom mestu gde je i pocelo. To pokazuje, da je vreme konacno ali i beskonacno - ilustrovao  je Keland.

  - Semjuel  i ja imamo drugaciju narativnu priču za ovaj komad. Ona teče paralelno sa Dzejmsovom i Sarinim pričom, ali mi više nemamo snage za borbu, nemamo snage da se odupremo, mi sumnjamo, dok se Sarina i Dzejmsova priča nastavlja u toj borbi, gde joj on pomaže da se podigne ponovo. Sem i ja pokusavamo da pomognemo jedan drugom u konačnici, u prici koja dolazi, ali se u njoj uvek mimoilazimo. Uvek  smo u pogresno vreme pritekli jedan drugom u pomoć. Sem i ja se mimoilazimo fizički i to se nastavlja kroz celu predstavu, i u onom momentu kada se svi nađemo u paklu, mi prosto ostajemo u njemu, a Sara i Dzejms uspevaju da izađu napolje. Nasa priča zapravo pomaže u tome da se stvori kontekst naseg pada. Nas neuspeh je zapravo kontekst postojanja mraka, a iz njega se na kraju pojavljuje svetlo - dodao je Rast.

- Pitali ste kako se pripremamo. Treniramo uglavnon zajedno. Nas zadatak je da na pripremama guramo jedni druge sto vise mozemo da bismo uvideli do koje granice mozemo da stignemo zajedno. Tako je kompleksan pokret zapravo jedino i moguc, na taj nacin treniramo kao grupa, celina, a isto tako i pojedinacno - zaključio je Bekster.

                Nakon predstave posetioci su bili u prilici da prisustvuju otvaranju izložbe fotografija retrospektive produkcije Teatra Mimart "Mimart 33" i otvore vidik za magični svet koji jedno od prvih alternativnih pozorišta u regionu kontinuirano stvara već pune 33 godine. Izložba će biti izložena svih sedam festivalskih dana u  klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra. 

Večeras će od 20 časova publici predstaviti Mađarski državni teatar „Čiki Gergelj“  iz Rumunije sa predstavom "Šekspir, Sonet 66". Ulaznice se mogu kupiti na blagajnama Srpskog narodnog pozorišta.

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste