Rusko-srpska saradnja i nova premijera Beogradskog dramskog pozorišta

Valerij Kirilov, istaknuti ruski pozorišni reditelj, glumac i profesor u proteklih nekoliko meseci je sa ansamblom Beogradskog dramskog pozorišta na scenu preneo savremeni klasik "Poslednji rok" ruskog pisca Valentina Rasputina. Ekipa predstave zračila je neobičnim, retkim i specifičnim uzbuđenjem koje je probudilo nestrpljenje i želju da vreme premijere što pre stigne. Glumac Jovo Maksić uz oduševljenje kazao je da je stvaralački proces bio poseban, dubok i probuđujuć, te da je razbio laganu uspavanost koja protekom vremena i starenjem preti da obuzme glumca. Pomerili su granice, pronašli zaboravljene niti svojih ličnosti, istraživali novine i nakupili se bogatstva ponovnog pronalaženja žara u glumačkoj igri. Ansambl je istakao neverovatno rediteljevo umeće i sposobnost da nadahne, podstakne, izazove i pronađe zaspalo u čoveku. Jednom rečju - osveženje. Priča se pripoveda iz vizure šestogodišnje, detinje neiskvarene devojčice i starice koja se oprašta sa životom. Kontrast boji okvir iz kojeg se nazire polazna tema - život i smrt, početak i kraj. Interesantan zadatak reditelj je osmislio za Danicu Ristovski i Jadranku Selec, koje svakom sledećom izvedbom zamene svoje likove, te je u šali rečeno da se predstava mora pogledati najmanje dva puta. Glumice su rado prihvatile izazov i rekle da su sačuvale svoju autentičnost u obe uloge, prilagođavajući ih sebi, a ne sebe ulozi.

Pored pomenutih glumaca, u podeli su još Andrej Šepetkovski, Milena Pavlović Čučilović, Sandra Bugarski, Milica Milša, Tamara Aleksić, Boris Komnenić, Nada Macanković i Ljubomir Ćustić.

Valerij Kirilov rekao je: "U šta čovek treba da veruje? Svako od nas ima detinjstvo koje ne može da promeni, to je stalna veličina. I kada osluškujemo sopstveni početak, branimo se od nejasnih simbola i sumnjivih vrednosti, zaštićeni smo od rizika da sami sebe izdamo i izneverimo. Svaki čovek pravoslavne duše ta razmišljanja shvata i prihvata. Dakle, "Poslednji rok" je apsolutno univerzalna priča i biće Srbima ništa manje bliska nego Rusima. " Uz to, poruka je da na putu od detinjstva do smrti nipošto ne zanemarimo svoje srce, a zadatak predstave da zgrabi gledaoca, natera ga da se do srži uživi, provoza ga kroz svoju igru i ostavi da u tišini sumira utiske i celokupni život.

Sudeći po najavi, očekujemo mnogo. Dođite 20. februara na premijeru i ujedno 70. rođendan Beogradskog dramskog pozorišta.

Anamarija Jeličanin

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste