„Avgust u okrugu Osejdž“ – tragedija jedne žene


Na trećoj večeri festivala „Bucini dani“ odigrana je predstava „Avgust u okrugu Osejdž“ u produkciji Narodnog pozorišta iz Subotice, po tekstu Trejsija Letsa, a u režiji Aleksandra Božine.

Ovaj komad na scenu izvodi jednu disfunkcionalnu porodicu sa vrlo interesantnim likovima. Režija je školska, vrlo jasna, a možda nedovoljno agresivna. Božina stvari predstavlja vrlo realistično, iako je akcenat na unutrašnjim osećanjima samih likova, na šta je možda trebalo više obratiti pažnju. Bogata scenografija ipak ostavlja mesta glumcima da svoje likove grade smireno i da ih postepeno otvaraju publici.

Komad u fokus stavlja lik Vajolet Veston, ženu tragičnog života i tragične sudbine. U ovoj postavi nju igra maestralna Gordana Đurđević Dimić. Vajolet boluje od raka, živi u nesrećnom braku 30 godina i bukvalno maltretira sve ljude oko sebe. Udata je za pesnika, ali nikada nije uspela da ga u potpunosti razume. Naizgled je hladnokrvna, rezervisana. Ona je tabletoman, sve vreme je drogirana ne bi li podnela svoju ličnu tragediju, kao i tragediju svoje porodice. Ona bezuslovno voli svoje tri kćeri, ali je u toj ljubavi hladna i oštra. Gordana Đurđević Dimić se tako transformiše na sceni i publika nikako ne ostaje imuna na bol koju ona prosipa kroz lik koji tumači. U trenutku kada njen muž, Beverli Veston nestane, cela porodica će se ponovo okupiti na jednom mestu, ne sluteći da je to možda poslednji put.

Najstarija kćer, Barbara, preživljava svoju ličnu tragediju. Vraća se u porodični dom u trenutku kada sazna da joj je otac nestao, a sa sobom vodi supruga Bila, sa kojim je rastavljena zato što ju je on prevario sa mlađom ženom, i ćerku Džin, tinejdžerku koja je u pubertetu, puši travu i zanimljivo joj je sve što je zabranjeno. Barbara je ogledalo svoje majke, a to je ono od čega se trudi da pobegne. Dolaze i njene sestre, njanjava Karen i Ajvi. Tu je Vajoletina sestra, Meti Fej sa suprugom Čarlijem i sinom Čarlsom.

Komad iznosi svakodnevna pitanja jedne disfunkcionalne porodice, ali ih na kraju ostavlja bez odgovora. Da, Vajolet ostaje sama u svojoj tragičnosti i boli, ali režija ne donosi ništa novo, ne rešava pitanja koja je pisac postavio. Izostaje osećaj sparine, vreline ravnice u Oklahomi, koji bi dodatno uzburkao strasti pod krovom porodice Veston. Ipak, s obzirom na to da je ovo glumački festival, selektroski tim bi se strašno ogrešio o Gordanu Đurđević Dimić kada ne bi uvrstio ovu predstavu u selekciju. Prava bi šteta bila ne videti ovakvu glumačku veličinu na jednom festivalu tog tipa. Ona čitavu predstavu nosi na svojim leđima i jedina čita svoju ulogu na pravi način.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste