„Bes“ otvorio „Potragu za ljudskošću“

Pod sloganom „Potraga za ljudskošću“ sinoć je u Srpskom narodnom pozorištu svečano otvoren 46. po redu Internacionalni festival alternativnog i novog teatra (INFANT). Prve večeri publici se predstavila plesna trupa Tula Limnejos iz Nemačke sa predstavom „Bes“.

Dosta ujednačeni pozorišni izraz osnovna je karakteristika ovogodišnjeg INFANT-a, tvrdi urednik festivala Simon Grabovac.

„INFANT pokušava da i ove godine istakne raznovrsnost pozorišnog izraza zato što je to veoma bitno za nas jer pokazuje koliko je naš pozorišni život, naša pozorišna stvarnost mnogo ujednačenija i mnogo siromašnija od onoga što se događa u svetu“, rekao je Grabovac i dodao da Srbija zaostaje za svetskim trendovima kada govorimo o alternativnom, a naročito plesnom teatru.

„Osim dve-tri trupe koje se bave plesnim teatrom mi nemamo ovaj vid pozorišnog izraza na našoj sceni. Mnogi autori koji su ključni za naš plesni teatar i koji su se za to obrazovali u inostranstvu ne rade više ovde, a mnoge trupe koje su se bavile tom vrstom pozorišta više ne postoje“, istakao je on i dodao da bi celokupna alternativna scena morala da dobije značajniju podršku kako bi opstala.

Govoreći o ovogodišnjem sloganu, smatra da je njegova jačina u tome što služi kao podsetnik svima. „Festival nudi jednu od varijanti da se vratimo sebi i onome što je ljudskost. Mnoge stvari koje se dešavaju u svetu i kod nas pokazuju potrebu da se vratimo osnovnom elementu koji čoveka čini čovekom. INFANT ne može da reši društvene probleme, ali nudi jedno podsećanje“, zaključio je Grabovac.

„Bes“, predstava plesne kompanije Tula Limnejos iz Berlina koja je otvorila Festival istovremeno je i potmula oda i epitaf potisnutoj agresiji – „muku savremenog društva“. Šezdesetominutni mukli protest sačinjen je od simbola koje ples u ovoj scenskoj realizaciji prenosi intenzivnije no da je u pitanju verbalna artikulacija.

Ansambl Tula Limnejos telesnim govorom na sceni gotovo poetski prenosi atmosferu tuposti. „Bes“ nije agresivan – kako mu ime možda i ironično navodi – no sakriven, manifestovan u simboličnim scenama neljudskosti, odnosa gospodara i roba (scena sa vođenjem na povocu gotovo da je parafraza Beketa). Kroz visoko artikulisan, naglašeno suptilan plesni jezik u kombinaciji sa jezgrovitom i artificijelnom dron muzikom stvara se utisak da scena u trenucima odiše atmosferom ljudske klanice sačinjene od nanošenja fizičkog bola, lišavanja lica i identiteta, međusobnog mučenja. Robotizovani glitch glas iz svih delova sale repetitivno iščitava definiciju reči „tortura“. Pomenuti muzički aspekat je i sam podjednako integralan koliko i performans: gitara u mizanscenu, u izvođenju maestralnog Ralfa R. Olerca, dugim molskim tonovima, koji gotovo podsećaju na intro pesama američkog alternativnog rok benda „Tool“ (čija muzika tematski odgovara predstavi), u kombinaciji sa digitalizovanim šizofrenim glasovima doprinose intenzivnom doživljaju beznađa, neljudskosti i ugušenog besa koji se rađa tada kada je čovek neprijatelj – iz destruktivnog odnosa prema drugima rađa se bes prema sebi. „Pakao – to su drugi“, ukoliko bismo se pozvali na Sartrovu filozofiju, generalna je ideja koja prožima scenske događaje. No, čovek od čoveka nikada ne može pobeći. I upravo to se prikazuje u finalnoj sceni. Na kraju, beznađe nije apsolutno – bes eksplodira u nesinhronizovanom vrištanju sa ivice scene. Pojedine scene ipak dočaravaju bliskost, koja je antipod svemu destruktivnom što je prikazano. Pa ipak, estetizovano kroz ples, čovek i dalje ispušta sebe i druge, i to je ono što je tragično u potrazi za ljudskošću.

Drugog dana festivala u 20 časova u sali Kulturnog centra Novi Sad biće odigrana predstava „SMRT FAŠIZMU! O Ribarima i Slobodi“ Reflektor teatra iz Srbije.

Fto: INFANT

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste