Branislav Nušić 154 godine na sceni

Jovana Stanković
20. okt 2018.

Nekada sam negde pročitala da umetnici umiru dva puta – onda kada fizički napuste ovaj svet, a zatim kada njihova dela prestanu da žive. Vodeći se ovom mišlju, ja tvrdim da Branislav Nušić danas puni 154 godine i sasvim sam sigurna da se neće tu zaustaviti.

Alkibijad Nuša je rođen 20. oktobra 1864. godine u jednoj cincarskoj porodici. Bio je srpski komediograf i pisac romana, drama, priča i eseja. Smatra se začetnikom retorike u Srbiji, a radio je i kao novinar i diplomata. Amaterski se bavio fotografijom. Nušić je stvarao za publiku, a ne za kritičare, što se jasno moglo i videti u vremenu u kom je živeo. Bile su potrebne godine ne bi li se važnost njegovog dela shvatila i razumela u potpunosti.

Rano se zainteresovao za dramu, a kao student je glumio na sceni Narodnog pozorišta. Njegova prva komedija „Narodni poslanik“ je ležala u policiji 13 godina i čekala svoju praizvedbu. Naime, tadašnji upravnik pozorišta, Milorad Šapčanin, je tražio odobrenje od ministarstva policije da postavi ovaj komad na pozornicu, iako su Milovan Glišić i Laza Lazarević ocenili ovo delo kao jako dobro. I zaista, Nušić je već tada vrlo smisleno ismejao političare, izbore i palanačko poimanje politike.

doktor-nusic-krusevacko
Doktor Nušić Kruševačkog i Narodnog pozotišta iz Sombora

Njegovi tekstovi su se nastavili režirati i mnogo godina nakon njegove smrti. Ono što njegov dramski rad čini velikim jeste upravo jedinstven komediografski postupak koji je osmislio i koji ga nikada nije izneverio. Naime, svaka njegova komedija je tročlana – u prvom delu njegov glavni lik je poput ravne linije, potpuno tipičan, u drugom delu Nušić ga dovodi do kulminativne tačke ključanja, taj lik je ubeđen da će postići ono što je zamislio, da bi ga u trećem delu vratio na ravnu liniju, srušivši mu sve snove, ali ostavivši ga na klimavim nogama, taj lik i svakom trenutku može da se vrati svom ludilu.

Kada sam počela da studiram, imala sam zadatak da na osnovu predstave „Svet“ pišem o vezi između drame i pozorišta. Sećam se da sam tada čvrsto zagovarala stav da Nušića treba čitati tradicionalno i priznajem da nisam baš najbolje razumela režiju Milice Kralj. Moram priznati da je moje mišljenje danas dijametralno suprotno tom.

Za današnje shvatanje Nušićevog dela iskoristiću dva čitanja – jedno je čitanje Kokana Mladenovića i predstava „Doktor Nušić“, a drugo je čitanje Jagoša Markovića i predstava „Ožalošćena porodica“.

„Doktor Nušić“ je predstava koja je rađena u koprodukciji Kruševačkog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor, a u režiji Kokana Mladenovića. On je ovom tekstu pristupio vrlo aktivistički i uradio je takvu adaptaciju da je stvorio praizvedbu ovog komada. Nušićev tekst je bogat, on sam po sebi daje šlagvort reditelju da unosi nove, savremene elemente, a da radnju i komediografski postupak ostavi netaknutim. Mladenović se koristio songovima, koje je za ovu predstavu radio Marko Šelić Marčelo u saradnji sa Irenom Popović Dragović. Taj tekst je Marčelu odlično poslužio kao inspiracija i u svim songovima se može čuti i osetiti i sam Nušić. Baveći se problemima koji nikada u Srbiji nisu izumrli, što je svakako poražavajuće za naš narod, Mladenović na scenu stavlja delo koje publika savršeno razume, na koje dobro reaguje, a ne spominje eksplicitno ličnosti koje dovode do toga da niko ne stiče utisak da se radi o tekstu koji je napisan pre više od 100 godina. Jedan vek je zaista dug period, moralo bi se nešto promeniti. I promenilo se. Menjaju se imena, ali mentalni sklopovi pohlepnih, neobrazovanih i palanačkih političara se ne menjaju nikako. Mladenović od komedije pravi predstavu koja ostavlja gorak ukus u ustima i primorava gledaoce da se zapitaju u čemu je srž problema.

ozaloscena-porodica-narodno
Ožalošćena porodica Narodnog pozorišta u Beogradu

Čitanje „Ožalošćene porodice“ Jagoša Markovića je nešto tradicionalnije. On novine unosi jedino u postavljanju komada na scenu – kostimografija i scenografija su potpuno ovovremenski. To tekst izmešta u sadašnjost, ali i nosi poruku da se zaista za više od jednog veka ništa nije promenilo ni u instituciji porodice u Srbiji. Ono što Marković vešto čini jeste to što porodicu postavlja kao jedinku koja se čvrsto drži i onda kada čini dobro i onda kada čini zlo. Ponovo je tu jasno vidljivo da Nušić u potpunosti razume srž običnog srpskog čoveka i za sobom ostavlja tekst koji nikada neće biti zaboravljen. Mogu ljudi napustiti palanku, ali ona njih neće nikada.

Ova dva primera ističu različite adaptacije Nušićevih tekstova i upravo taj postupak oblačenja novog ruha njegovim delima, ožvljava Nušića. Nušić je savršeno pročitao mentalni sklop svih onih pojava u društvu koje i treba ismevati. Zato je njegovo delo besmrtno i zato će živeti večno.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste