Da li je želja da se napravi čvrsta istorija nužno predisponirana da se završi neuspehom? Kroz arhivsku video-dokumentaciju i oživljavanje već stvaranih pokreta, Nela Antonović, Anđelija Todorović, Jelena Jović, Tatjana Pajović, Boris Čakširan i Sanja Krsmanović Tasić odgovarali su nam trećeg dana 57. Bitefa, u Bitef teatru. Sam koncept predstave i koreografiju radio je Igor Koruga, čija je polazna tačka bila pitanje: na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti praksa? Kao i da se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest umetnika napravi istraživačko polje o delovanju nezavisne plesne scene.
Koncept arhiviranja pokreta i plesnog stvaralaštva uopšte osmišljen je da progovara kroz individualni aspekt umetnika, koji se na sceni zajednički udružuju u kolektivni izraz. Iako se pre ovog projekta nisu našli zajednički na sceni, ova predstava arhivira pokret kroz jedan, nešto kraći, istorijski period, otkrivajući umetnost pojedinca na jednom ne tako mirnom prostoru. Tranzicija samog tela u pokretu predstavlja sponu, ali i potrebu za opstajanjem u kriznim situacijama, koje uključuju istorijske krahove, ali i političke, ekonomske, sociološke i druge faktore, kao i institucionalne i vaninstitucionalne okvire, koji su oblikovali svest, pa tako i telo i umetnost u vremenu u kom su se zadesili. Posmatrajući istorijski tok, postavlja se pitanje čije je umetnikovo telo, da li ono postaje ili jeste predmet manipulacije i da li se ono vremenom oslobađa? Kako se ono bori sa vremenom u kom stvara i spremno je da istraje? Da li se prizma posmatranja plesne umetnosti ili umetnosti uopšte promenila na ovim prostorima, i da li se mladi umetnici koji danas stvaraju mogu poistovetiti u novom poretku neoliberalnog kapitalizma sa borbom koju su nosila druga vremena?
Fragmentarni narativ predstave koji čine audio i video snimci iz prošlih vremena iskorak su samo u sadašnjost i pretaču se u buđenje pojedinačnog, ali i značaja zajedničkog delovanja na sopstveno, kao i na drugu stranu scene, odnosno u gledalište.
Predstavljen vremenski okvir uključuje pitanja egzistencije, prilagođavanja ili neprilagođavanja, opstanka i trajanja zarad umetnosti. Buđenje bunta i otpora. I, na kraju, individualne i kolektivne istrajnosti.
Još jedna domaća produkcija koja se bavi pitanjima snage i otpora, a pre svega u potrazi za saslušanjem mladog ženskog bića predstavila se na 57. Bitefu. U pitanju je komad „Kao i sve slobodne djevojke” Tanje Šljivar, u režiji Selme Spahić.
Priča postavljena u monološkom, ispovednom tonu prati živote sedam trinaestogodišnjih devojčica koje su zatrudnele na ekskurziji. Otvara se pitanje sve ranije seksualizacije dece i (ne)postojanja seksualnog obrazovanja. Kako je to religija preuzela na sebe odluke o autonomiji ženskog tela? Ko će saslušati glasove zbunjenih devojčica u potrazi za bilo kakvim odgovorom? Da li je granica između moralnog i nemoralnog seksa – začeće? Na kraju se, ipak, osim nekoliko tabloidnih naslova, ništa nije dogodilo.
Konsekutivnim izlaskom iz monološkog obraćanja, na sceni pratimo rekonstrukcije događaja pre, tokom i nakon ekskurzije; životne okolnosti i međusobne razgovore – stvarajući pozadinsku sliku uzročno-posledič nih veza. Šljivar u tekst unosi reference iz pop kulture, koje, praćene kostimom i scenografijom, prilično dobro uspevaju da predstave sliku jednog vremena, ali i pruže gledaocu predah od relativno mučnog narativa.
Tekstu, a zatim u skladu s tim, i njegovoj postavci, ipak nedostaje doza autentičnosti koja bi ovu priču na neki način odvojila od tematski sličnih komada, koji su u poslednje vreme brojni, pa je, nažalost, i dominantan utisak u publici da je ovo jedna od onih predstava koje će „brzo proći”. Na žalost same priče, jer je ona sve aktuelnija i važnija.
Petog dana 57. Bitefa publika će moći da pogleda predstavu „Sunce i more”, koja će se izvoditi od 18, 19, 20 i 21 čas u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”.
Na programu Polifonije čeka nas izvođenje predstave „Devojčice” Reflektor teatra, od 18 časova u Dorćol placu, a u šatoru Cirkobalkane u Silosima, performans „Restlesslegs” od 20 časova.
Foto: Boško Đorđević, Vladimir Opsenica
Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste