Da li je ljubav ponekad meta društvene praćke?

Milana Petković
05. avg 2018.

Festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija „BAŠTeAtar“, svoje četvrto veče posvećuje predstavi „Praćka“, koja otvara pitanja uticaja društva i bojazni od osude istog, kada je u pitanju ljubav, koja se ne poklapa sa očekivanjima zajednice. Da li bi ljubav trebalo da ispunjava bilo čija očekivanja, osim onih koje imaju zaljubljeni? Odgovor na ovo pitanje je logičan, pa nam ostaje da se zapitamo zašto se ne vodimo prostom logikom kada donosimo odluke o svom životu i zašto smo sebi manje važni?

Režiju za predstavu „Praćka”, rađenu na osnovu drame Nikolaja Koljade, potpisuje Sonja Petrović, a uloge tumače Ivan Marković, Nikola Knežević i Bojana Milanović, koju je sinoć maestralno zamenila Ana Rudakijević. 

​​​​​​Predstava je deo master rada glumca Ivana Markovića, koji izuzetnim glumačkim sposobnostima dočarava lik Ilje, siromašnog invalida u tridesetim godinama, koji živi na rubu društvene lestvice, svakodnevno se boreći za ostvarenje puke egzistencije, a svoj gnev prema životnim okolnostima u kojima se nalazi, ispoljava kroz alkoholizam i izbegavanje socijalnih kontakata. Nikola Knežević igra Antona, dobro situiranog mladića od osamnaest godina, koji iz želje da pomogne osobi u lošijem položaju od njega, uspeva da se približi izrevoltiranom Ilji i sa njim ostavri odnos, koji od prijateljskog, prerasta u ljubavni. Ana Rudakijević odigrala je ulogu Lariske, Iljine komšinice, koja se u borbi sa živonim okolnostima u kojima se našla, okreće ka Ilji ne bi li se osećala malo manje usamljenom i zapostavljenom, a umesto ljubavi i pažnje, dobija hladan i zatvoren, gotovo formalan odnos.

Scenografija prikazuje bedu i oronulost Iljinog doma, koji paradoksalno, odiše čistim i intenzivnim emocijama, kada u njega kroči Anton. Tokom radnje predstave, svedoci smo unutrašnje borbe likova sa činjenicom da su seksualnog opredeljenja, koje, prema rečima samih likova- nije normalno. Činjenica da su zaljubljeni jedno u drugo ih naizgled brine više i od klasnih razlika među sobom i od razlike u godinama, koja je gotovo dupla. Izražene distinkcije među zaljubljenima, dodatno bacaju svetlo na jednu i najznačajniju nepremostivu odliku specifičnog odnosa dvojice likova, a to je homoseksualno opredeljenje, sa kojim jednostavno ne mogu da se pomire. Anton shvata da ima da izgubi previše, a Ilja da je upravo stekao nešto što ne želi da izgubi ni po koju cenu. Pobeđuje Andrina želja za društvenim prihvatanjem, koja ga navodi da se brzo promeni i ukalupi, a Ilja skrhan i napušten umire.

Ovo je predstava, koja se zbog škakljive tematike retko igra, iako je i sam Koljada navodi kao jednu od svojih najdražih drama. Ekipa Public P produkcije, uspela je da sa svojom izvedbom stigne do Rusije i igra pred Koljadom, a reakcije tamošnjih ljudi bile su burne, dok je predstava dočekana sa nevericom, zbog konzervativne sredine u kojoj je igrana.

„Uvek se pojavi neko koga naša predstava izrevoltira, pa demonstrativno napusti objekat, što se i danas desilo, a to je vrlo dobrodošlo. Predstava bi trebalo nešto da izazove u gledaocu, da ga isprovocira, ne bi trebalo da atmosfera ostane na nivou- samo sedimo i aplaudiramo dok se pitamo kad ćemo kući, već je poželjno da nas dovede u stanje da ne znamo šta bismo sa sobom, a to je nama nekako najdragocenije.“, izjavljuje Ivan Marković.

Predstava prikazuje negativne posledice predrasuda, autodestrukcije i diskriminacije, te ukazuje na njihov poguban uticaj na ličnost, koja im je izložena i bizarnost društvenih konvencija, koje su uzrok prethodno pomenutom.

„Glumac, pogotovo mlad glumac, treba da traži takve sadržaje i da se njima bavi, da javno govori o tome  jer ko će pričati, ako neće glumac. Pre svega mlad čovek treba da pokreće razgovore o sličnim temama i tako razbija tabue.“, kaže Ana Rudakijević. 

Na pitanje o tome kako je osnovana produkcija Public P, tokom okruglog stola, dobili smo interesantan i duhovit odgovor.

„Mi smo to napravili sami, bez ikakvog ulaganja, bez ikakvog novca, okupili smo se i radili o svom ličnom trošku. U jednom trenutku kad je trebalo da počnemo da igramo, pitali su nas: „Ko ste vi?“, na šta smo im odgovorili da smo neka ekipa koja je radila predstavu i dobili odgovor da ne možemo da budemo samo ekipa i da moramo da imamo produkciju. Public P  je zapravo organizacija mog brata, koji je di-džej i samo smo mu malo proširili delatnost jer ju je već imao registrovanu, tako da je moj brat sada producent predstave koja je imala i međunarodno izvođenje.“, kaže rediteljka predstave, Sonja Petrović.

Zbog loših uslova za izvođenja u Bačkoj Palanci, odakle potiče ova ekipa, nisu često u prilici da igraju pozorišno ostvarenje „Praćka“, zbog čega žale, ali pohvaljuju inicijativu „BAŠTeAtar“ festivala da podrži nezavisne pozorišne produkcije. Uprkos preprekama na koje nailze, entuzijazam ove ekipe ne jenjava, te su sinoć najavili novu predstavu na kojoj rade, a koja će biti posvećena životu i radu Dženis Džoplin.

Večeras, poslednje večeri festivala, ispratićemo novopazarsku predstavu „Beton mahala“, prisustvovati proglašenje pobednika u pet festivalskih kategorija i pogledati film „Čvorovi, dokumentarni film o duhu jedne scene“, koji je nastao povodom tridesetogodišnjice od osnivanja Dečije dramske radionice i Dramskog studija Doma omladine.



Povratak na vesti