Danica Grubački: „Lična odgovornost je kolektivna odgovornost“


Na četvrtoj večeri 39. Borinih pozorišnih dana u Vranju odigrana je predstava „Na Drini ćuprija“, po tekstu Ive Andrića u režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića, a u produkciji i izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

„Tokom rada na ovoj predstavi, mi smo imali taj teret Nobelove nagrade koji nam je visio nad glavama, pa ako se otkači, ubiće nas.“, rekao je Radoje Čupić na okruglom stolu.

Predstava „Na Drini ćuprija“ je inicijalno urađena po tekstu istoimenog romana, ali je u nju učitano 37 dela Ive Andrića. Dijaloga u samom romanu skoro i da nema, pa je rad na postavljanju ove priče na pozorišnu scenu podrazumevao i stvaranje teksta kroz proces. Kokan Mladenović je odabrao priče iz romana koje zapravo čine njegov kostur, a svaka od njih je publici bliska, jer kada i sami pomislimo na to veličanstveno delo setimo se Abidage, Fate Avdagine, Lotike, Ćorkana ili lude Ilinke. Ipak, predstava „Na Drini ćuprija“ se zaista može posmatrati kao autopoetika ovog reditelja. On se bavi Andrićevim delom, ali ga uspešno aktuelizuje i stvara jednu novu priču, blisku publici koja je gleda.

Scenografija je postavljena tako da publika vidi i kasabu, i most, i obale Drine i vodu koja protiče. Ona se gradi i razgrađuje pred očima publike, a različitim formacijama se stvara potpuna slika čitavog romana. Muziku je, i za ovu predstavu, radila Irena Popović Dragović, a posebno je uzbudljivo što se izvodi uživo na sceni. Svako od glumaca je sve vreme aktivan, ali najemotivnija priča je možda upravo ona o Fati Avdaginoj (Danica Grubački), koju Drina uzima kao žrtvu jedne nametnute životne priče. Grubački donosi taj lik bravurozno i upečatljivo, poigravajući se vešto sa emocijom. S druge strane, vrlo je važan i govor Lotike (Gordana Đurđević Dimić) o mržnji. Ta mržnja nije naša, ona nam je data i posejana je odavno. Da li moramo da mrzimo samo zato što nam je neko rekao da tako treba? Stavljanje tih krupnih reči u usta Lotike je izuzetno važno, s obzirom na to da je ona bila Jevrejka koja se doselila u Bosnu i mogla je tu mržnju u narodu videti donekle i objektivno.

„Ako postoji strahota ove predstave, to je to što ona stavlja tri tačke. Bilo bi divno da smo mi u mogućnosti da stavimo tačku, ali sa tim strašnim nacionalističkim elitama koje vladaju Srbijom, Hrvatskom, Bosnom, sa tom retorikom koja je potpuno ista, sa tim devedesetima koje se non-stop vrte u krug ili sa tih 400 godina identične istorije, mi smo na pragu nove katastrofe. Bilo bi divno kada ne bismo bili tako veliki ponavljači istorije.“, rekao je reditelj predstave, Kokan Mladenović, na okruglom stolu.

S obzirom na repertoar Borinih pozorišnih dana, Spasoje Ž. Milovanović, voditelj okruglih stolova nakon svake od predstava, dotakao se i pitanja o ličnoj i kolektivnoj odgovornosti za sve ono što nam moderni, angažovan teatar već danima donosi na scenu pozorišta Bora Stanković u Vranju.

„Baš mi, mi lično moramo da budemo svesni da smo odgovorni za sve, ne da se pozivamo na neke druge stvari, neke druge ljude i neke druge istine, nego moramo da pođemo od sebe.“, odgovorila je Danica Grubački.

Večeras je na repertoaru predstava “Zašto je poludeo gospodin R?“, po istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, u režiji Bobo Jeličića, a u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste