„Dijete od pijeska“- Put ka slobodi jedne žene

Milica Sučević
15. maj 2019.

Četvrtog dana na „Festivalu internacionalnog studentskog teatra (FIST)“ odigrana je predstava „Dijete od pijeska“ Anje Ostojić, po romanu marokanskog pisca Tahara Ben Želuna. Predstava je nastala kao autorski projekat diplomske ispitne produkcije na Umetničkoj akademiji u Splitu, pod mentorstvom  profesorke Brune Bebić.

dijete-od-pijeska1

Predstava prikazuje jednu muslimansku porodicu u kojoj se rađaju samo ženska deca. Otac za svoje osmo dete odlučuje da će ono biti muško: „Dete koje ćeš doneti na svet biće muško, biće muškarac, zvaće se Ahmed čak i ako bude devojčica“. Ovo je priča o ženi koja je po rođenju uslovljena da bude „muško“. Koristeći se akrobatskim tehnikama i veštim glumačkim izrazom, glumica sa scene šalje odjek, kao unutrašnju borbu jedne žene koja je ceo život, počevši od ranog detinjstva primorana da bude muškarac, do zrelog doba kada pokušava da upozna sebe. Pokretima tela prikazuje se borba ličnosti i traganje za samospoznajom. Cirkuske tehnike, poput kontorcionizma i akrobatske tkanine, glumicu Anju Ostojić navode da još jače prenese osećanja i emocije duboko sakrivene u liku mlade žene. Konstantna borba žene, kao njene unutrašnje prirode i muškarca koji joj biva nametnut kroz život, je prisutna u svakom trenutku na sceni. Tišina koja ostaje između reči i akrobatskih scena gledaoce odvaja od stvarnosti i upušta u neku vrstu imaginacije, ali za sobom ostavlja mnoga pitanja.

Radnja predstave se odvija u davnoj prošlosti, ali priča navodi na misao, da li negde, ne tako daleko od  nas, i dalje postoji žrtvovanje žena zarad porodice i kako izgleda njihov nametnut životni put? Da li živimo u dobu u kom su ove priče i dalje prisutne?

Koliko je bilo emotivno zahtevno igrati ovu predstavu i izneti iz sebe osećanja rečima, ali najviše pokretima, Anja Ostojić, nakon predstave, je rekla: „Veoma emotivno, zato je sporiji tempo predstave, jer nisam sve ovo mogla brže igrati. Ono što je meni bilo zanimljivo, a ponovo sa tim sam imala problem, jeste pripovjedač kojeg sam radila baš nekako hladno, možda i previše hladno, dok sam lik koji igram i njegove emocije mogla razumjeti. Zapravo najemotivniji lik je pripovjedač, koji pokušava svu tu emociju sakriti, jer je on to sve, on je taj koji dopušta vama, publici, da povjerujete u njegovu priču. Zahtjevno je jer svaka scena označava jedan period života koji je drugačije emotivan, bilo je teško skakati iz djeteta, u period menstruacije, pa u ženu.“

Foto: FIST



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste