"Dopler" - put kojim se ređe ide

Katarina Đoković
20. apr 2019.

Revijalni deo 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu propraćen je u znaku predstave „Dopler“ koprodukcije Srpskog narodnog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture iz Novog Sada.

„Dopler“ je knjiga norveškog pisca Erlenda Lua, dok je slogan ovogodišnjeg festivala bio „Pozorište u stigmatizovanom društvu“. Glavni lik knjige i same predstave, Andreas Dopler, zaglavio se u stigmatizovanom društvu koje funkcioniše jedino kada nešto radi, makar i potpuno pogrešno, a osećaj dosade uzurpira ga i čini nervoznim. Sam smisao postojanja on vidi u svojim idealima koji ga dovode do toga da napusti posao, društvo i porodicu i ode da živi u šumu. Potpuno sam. Nakon nekoliko dana, ubija ženku losa, a njeno mladunče, koje je prisustovalo ubistvu majke, postaje Doplerov najbolji prijatelj. Mladunče nema sposobost govora i postaje veoma lako razgovarati i provoditi vreme sa nekim ko te sluša i čuje, a ništa ne može da ti odgovori. Kroz njihove šumske i delom civilizacijske dogodovištine, vidimo da je Dopler sačinjen od usamljenosti, nezadovoljstva porazima i da ne može da istrpi koncentraciju mehaničkih reakcija po glavi stanovnika. Dobrovoljno izgnanstvo prerasta u borbu za sopstveni razum koji preispitivanjima često ide do granica apsurda. Glavna tema preispitivanja je mehanizam društva koje polako, ali sigurno, prerasta u apatiju i oštri sam sebe za manipulaciju. Dok Dopler svet naziva leglom brilijantnosti, svet uporno ide u raskorak sa samim sobom i njegova brilijantnost brilira u raskrinkavanju. Principi sveta počivaju na oportunističkim idejama koje podležu svetlećim i jarko šarenim ideologijama.  Raspad je zaslužen, neminovan i jedina opcija koja preostaje kako bi se desio restart. A da li će restart biti obojen Doplerovom idejom iskonske utopije ili će biti nastavak dugogodišnjeg naučenog pogrešnog, gotovo otrovnog delanja?

“Problem s ljudima je to što čim ispune neki prostor, vide ljude a ne prostor. Veliki pusti pejzaži više nisu veliki pusti pejzaži ako u njima ima jedan čovek ili više njih. Ljudi definišu gde će pogled biti. A pogled ljudi je skoro uvek usmeren ka drugim ljudima. Na taj način se stvara iluzija da je čovek važniji od nečeg na zemlji što nije čovek. To je pogubna iluzija.”

U predstavi igraju Strahinja Bojović kao Dopler, Radoje Čupić kao los Bongo, Jovana Stipić, Isidora Vlček , Nikola Pudar, Nenad Pećinar, Aleksandar Gajin, Milorad Kapor, Jovana Balašević i Igor Pavlović, dok režiju potpisuje Aleksandar Popovski.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste