Društvena paranoja današnjice na petoj večeri "Teatara na raskršću"


Na petoj večeri festivala „Teatar na raskršću“ odigrana je predstava „Balkanski špijun“ Narodnog pozorišta u Beogradu, po tekstu Dušana Kovačevića, a u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Kovačevićeva drama „Balkanski špijun“ predstavlja jedan vrlo sveobuhvatni tekst, čija je tematika društvena paranoja. Ilija Čvorović (Ljubomir Bandović) pozvan je na informativni razgovor, koji u njemu budi žicu sumnje i u tom momentu počinje njegov paranoični sunovrat. On je čovek od 50 godina, ima porodicu, napravio je kuću, obezbedio je i sebe i svoje. U ovoj adaptaciji Tatjane Mandić Rigonat on nije preživeo Goli otok, niti je staljinista, već čovek koji veruje u slobodnu državu i slobodne građane. Problem društvene paranoje je aktuelizovan, i to na jedan vrlo upečatljiv način. Spikerka (Vanja Milačić) pojavljuje se na sceni onda kada izgovara vesti i kada izvodi songove. Sve što ona izgovara su autentični novinski naslovi, članci, predsednički i premijerski govori. Forma kabarea u izvođenju songova savršeno korespondira sa radnjom na sceni.

Radnja je smeštena u kuhinji Danice Čvorović (Nela Mihailović), što je od velike važnosti jer je ona žena koja je u potpunosti verna svom suprugu. Jedino o čemu brine jeste da njena porodica ne bude gladna i žedna, te se vrlo često bori sa svojim problemom — problemom visokih cena osnovnih namirnica. Njoj je Ilija bog, kako to i sama kaže, i ukoliko bi joj on rekao da je šargarepa ljubičasta, ona bi čak i u to poverovala. Zato ulazi u sukob sa svojom ćerkom Sonjom (Katarina Marković), koja pokušava da joj objasni da je Iliji potrebna medicinska pomoć. U ovom čitanju Kovačevićeve drame doživljava se njena tragičnost. Bez obzira na humor koji proizilazi iz replika, mi na sceni doživljavamo tu tragediju Ilije Čvorovića, čoveka koji se saživeo sa svojom zemljom i koji jednako pati kao i Srbija u kandžama onih koji je ne vole.

Zanimljiva je i perspektiva iz koje rediteljka vidi Jakovljevića (Milutin Milošević). On je mlađi čovek, koji je neko vreme živeo u inostranstvu, a zatim odlučio da se vrati u Srbiju i pokuša da pokrene svoj posao, da uradi nešto dobro u svojoj zemlji. Ne samo da je benigno postavljen u odnosu na naše društvo, on je i pokretač u ovom vremenu beznađa.

U ovom čitanju Kovačevićeve drame Ilija nema brata, već sestru bliznakinju Đurđu Đuru Čvorović (Dušanka Stojanović Glid). Đura je predstavljena kao žena zato što „paranoja koju smišljeno proizvode režim i mediji podjednakom snagom deluje i na muškarce i na žene“. Uprkos sjajnom scenskom rešenju Glid je na momente prenaglašeno komična.

Tatjana Mandić Rigonat savršeno postavlja „Balkanskog špijuna“ u ovo vreme u kom živimo. Prilagođava likove današnjici i vrlo vešto kritikuje sve ono sa čime se građani bore. Današnja Srbija traži slobodu mišljenja, slobodu govorenja, slobodno građanstvo, što je jedno od osnovnih ljudskih prava. Ona kritikuje i medije i političare, odnosno sve ono što stvara idealističku, drugačiju sliku od onoga kako zapravo jeste.

Večeras je na repertoaru „Teatra na raskršću“ predstava „Višnjik“, po tekstu Antona Pavloviča Čehova, u režiji Vasilija Senjina, a u produkciji Dramsko-lutkarskog pozorišta „Ivan Radoev“ iz Plevena u Bugarskoj.

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste