Emotivna cenzura nakon „Ane Frank" u Šabačkom pozorištu


Predstava „Ana Frank: Istorijska antibajka za decu i odrasle“ nastala je u saradnji Šabačkog pozorišta, Muzeja šabačkih Jevreja i Fakulteta savremenih umetnosti, kao ispitni rad studentkinje master studija glume Vanje Pavlović. Premijera se odvila u okviru trećeg dana festivala Evropski dani Jevrejske kulture, 3. septembra, što ujedno predstavlja i datum na koji je Ana Frank odvezena poslednjim vozom u koncentracioni logor Aušvic.


„Dnevnik Ane Frank“ je knjiga koja pruža napotresnije svedočanstavo o progonima Jevreja tokom Drugog svetskog rata. U njoj su zapisana iskustva, misli i osećanja trinaestogodišnje devojčice koja se dve godine krila u tajnom skrovištu zajedno sa svojom i još jednom jevrejskom porodicom.  Za svoj 13. rođendan od oca Ota Franka dobila je svesku za autograme. Odlučila je iskoristiti tako što će od nje napraviti dnevnik. Nazvala ga je Keti i u njemu je zapisivala pažljivo birane reči, koje deluju izuzetno zrelo za tako mlad uzrast. Iako je imala svega 13 godina, bila je dovoljno svesna da svet nije nikakva šarena bajka, da ne postoji hepiend i, ono što je ponajviše začuđujuće, Ana je neumorno pokušavala da odgonetne smisao postojanja, mehanizme ljudi, kako oni maštaju, način na koji se odvijaju njihove navike, kako se svađaju, vole, šta je to odgovornost... Svojim pisanjima bila je svesna da odrasta u odraslu osobu i ambicozno je težila da jednog dana postane pisac. Iako je dve godine provela u Tajnom skrovištu, ne izlazeći na ulicu, Ana je znala kako spoljni svet funkcioniše, znala je šta je zlo i kako ga nadživeti dobrim. Ali, nažalost, Ana nikada nije imala priliku da postane ono o čemu je maštala.

Devedeset godina nakon rođenja napoznatije devojčice na svetu, ujedno i najpoznatije žrtve Holokausta, čini se kao da svet nije dovoljno naučio o ljudskosti koju je Ana Frank veoma lagodno i nesebično opisivala u dnevniku. Čini se kao da su njene misli, promatranja, stavovi i strahovi sve nas dotakli onako, samo instant, dok čitamo. Nisu se dalje zadržavali. Ili možda mi sami nismo hteli da ih zadržimo? Zbog toga, upravo ovom predstavom, ansambl Šabačkog pozorišta je, zajedno sa rediteljkom Jelenom Bogavac, proslavio život Ane Frank. Scenu su uredili minimalistčki, skromno, kako bi pulika što jače osetila bedu i nemar suludog rata. Fenomenalna upotreba svetala je posebna karika ove predstave i upravo kroz različite boje, rešetke i treperenje dobijamo drugačiju dimenziju scene, prisne atmosfere i same priče. Ono što je zanimljivo, muziku u predstavi glumci izvode lično, klikerima, akvarijumima, čašama ili jednostavno glasom i rukama. Takođe, “Dnevnik Ane Frank” se igrao kamerno, što odaje utisak da nam se svima može dogoditi sudbna porodice Frank i da bilo ko on nas može biti žrtva. Ali, ujedno, deluje kao da se ozbiljna ekipa Šabačkog pozorišta svojim virtuoznim izvođenjem veoma potrudila da publika oseti svaki komadić života ove porodice. Nakon vrlo uspešne igre, prozveli su buđenje sopstvene, individualne hrabrosti da sprečimo da se Anina sudbina nikome više nikada ne dogodi. 


Nakon zasluženih višeminutnih stojećih ovacija, Milica Kravić, novinarka Radio-televizije Vojvodine, za naš potral prenela je svoje utiske o predstavi: „Dnevnik Ane Frank“ je tema o kojoj treba govoriti svakodnevno, jer čitanjem jednom u toku srednje škole ne dobijamo ono što Ana zahteva. Na primer, pored svega o čemu se tu radi, fašizam je i dalje jedan veliki problem sa kojim se obračunavamo. Mislim da je vrednost ove predstave upravo u tom vanvremenskom okviru priče koju šabački ansambl, odnosno njih petoro koji igraju i preko deset likova, donosi na pravi način.“ Uroš Novović, reditelj i glumac Reflektor teatra, dodao je: „Ova predstava je jednu važnu priču o devojčici koja nije doživela svoju mladost i svoje detinjstvo, oživela na svaki mogući način i kroz atmosferu i kroz situacije i kroz sve što se događalo za te dve godine. Čini mi se da je taj kontakt koji se napravio između čitave priče i večerašnje publike nešto što je sve nas ostavilo bez daha.”
U vrtlogu emocija dodirujući slobodu, poniznost, pokornost, strast i sve ono što teži bilo kakvom dostojanstvenom životu, ostali smo zaglavljeni na Šabačkoj sceni između gutanja knedli i najradosnijih osmeha. Slavili smo život, besneli na nepravdu i nimalo nismo ostali ravnodušni po pitanju čnjenice daljeg Aninog života. Glumci su nas precizno doveli do gotovo svih crvenih linija koje se nalaze u nama. I naterali su nas da ih pređemo. Opekotine same odluke da se upustimo u izuzetno težak zadatak slave života ostavile su neizbrisive posledice. Možda se na Anu Frank ne misli nakon čitanja. Možda se na životni put ove devojčice ne pomišlja lako, jer pričinjava strahovitu bol. Možda se sam smisao Aninog dnevnika često zaboravlja. Ili, namerno zaboravlja. Ali, na sceni Šabačkog pozorišta postoji Ana Frank. Sasvim lično. I intimno. Živi. Posetite je. Ona čeka svakog ponaosob da mu pokaže kako je neverovatno malo potrebno za sam život i bivstvovanje. 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste