Miki Radonjić: "Festival ne može da popravlja sliku našeg pozorišta"

Nedeljka Borojević
22. May 2018.

U subotu 26. maja počinje 63. Sterijino pozorje. Ove godine za Sterijine nagrade takmičiće se devet predstava u domaćoj i tri u internacionalnoj konkurenciji „Krugovi“. Selektor ovogodišnjeg Pozorja je magistar teatrologije i redovni profesor na katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Boško Milin. Žiri koji će odlučivati o nagradama će biti u sastavu: Maja Mirković, predsednica žirija, kostimografkinja, Tanja Šljivar, dramska spisateljica, Branislava Ilić, dramaturškinja, Ksenija Krnajski, rediteljka i Novak Bilbija, glumac. Direktor Sterijinog pozorja, Miroslav Miki Radonjić izneo je svoja očekivanja od festivala za naš portal

Šta ljubitelji Sterijinog pozorja mogu da očekuju ove godine? 

Ovogodišnje Sterijino pozorje ponudiće bogate programske sadržaje. Najpre, tu je devet predstava u takmičarskoj selekciji iz Banjaluke, Jaroslava (Rusija), Beograda, Šapca, Užica i Vranja, u kojima dominiraju pozorišni autori mlađe generacije. Biće to prilika da se sterijanska publika i najšira javnost upoznaju sa talentovanim dramskim piscima, rediteljima i ostalim saradnicima čija je kreativna energija ugrađena u jedan pozorišni čin. Nadam se da će mnogi od njih u budućnosti iznedriti mnogobrojne predstave nesumnjivih umetničkih i estetskih dometa. Zatim, u međunarodnom programu „Krugovi“ učestvuju naši prijatelji iz Hrvatskog narodnog pozorišta i Zagrebačkog kazališta mladih iz Zagreba i Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, kao i dve koprodukcije Sterijinog pozorja sa Srpskim narodnim pozorištem i Narodnim pozorištem iz Niša, koje će biti odigrane van konkurencije. U sklopu „Pozorja mladih“ studenti visokih pozorišnih škola, njih preko stotinu iz Banjaluke, Bijeljine, Osijeka, Moskve, Novog Sada, Beograda i Kosovske Mitrovice izvešće svoje ispitne predstave. Tokom Sterijinog pozorja biće organizovane izložbe, dani knjige, Tribina o savremenom domaćem dramskom tekstu na repertoarima naših pozorišta, 16. međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa uz učešće tridesetak eminentnih stručnjaka iz celog sveta....Sve u svemu, Novi Sad će od 26. maja do 3. juna biti pozorišna prestonica ovog dela Evrope.

Kakva je bila konkurencija za ovogodišnje Pozorje?

Pošto ne postoji institucija prijava za festival Sterijino pozorje, selektor je dužan da u desetomesečnom periodu odgleda sve premijere u našim i inostranim pozorištima rađene na osnovu domaćih dramskih tekstova, kao i ostvarenja iz regiona koja konkurišu za međunarodni program „Krugovi“. Obično je to oko devedeset predstava. Pošto na festivalu maksimalno može da bude četrnaest ili petnaest predstava, uviđate da je konkurencija zaista velika.

Ovogodišnji selektor je mr Boško Milin. Koji su mu kriterijumi bili odlučujući kod izbora učesnika?

To je pitanje za gospodina Boška Milina. Ja Vam mogu reći nešto iz ličnog iskustva, pošto sam bio selektor pet-šest pozorišnih festivala u zemlji i regionu. Zadatak selektora je da pokuša što objektivnije da sagleda jednu teatarsku sezonu, zanemari, koliko je to moguće, svoj gledalački senzibilitet i izabere predstave visokih umetničko-estetskih dometa, relevantne za pozorišni trenutak u kome živimo.

Kako komentarišete to da se na ovogodišnjem Sterijinom pozorju ne izvodi nijedan Sterijin komad?

Nije to nikakav predsedan. Mnogo puta do sada dešavalo se da na festivalu nema predstava po Sterijinim komadima. To najviše zavisi od repertoarske politike naših pozorišta i nihove odluke da li će u svoj plan uvrstiti i neki od Sterijinih tekstova. Ne može Sterijino pozorje da na festival pozove ostvarenja kojih nema ili koja ne zadovoljavaju kriterijume selektora.

Zbog odluke žirija na prošlogodišnjem Sterijinom pozorju, mnogi umetnici kritikovali su ovaj festival, tvrdeći da je on izgubio kredibilitet.  Na koji način je to uticalo na funkcionisanje ovog prestižnog pozorišnog festivala?

Sterijino pozorje je kroz svoju višedecenijsku istoriju doživljavalo mnoge kritike, ponekad utemeljene, a vrlo često neprimerene i zlonamerne, razne napade iz umetničkih, ali i društveno-političkih krugova. Pri tome, zaboravlja se prosta činjenica da festival ne može da popravlja sliku našeg pozorišta, već samo da konstatuje određene pojave, zanimljive dramaturške poetike, osobene rediteljske postupke, da upire prstom u goruće probleme srpskog teatra, jednostavno rečeno, da dijagnostikuje stanje, a ne da ga leči. Odluka žirija prošlogodišnjeg Pozorja, koliko god bila problematična, ne može da uruši ugled i integritet institucije i festivala u koje su životnu i umetničku energiju ulagale stotine i hiljade književnika, reditelja, glumaca, scenografa, kostimografa, kritičara, teatrologa...Takođe, ne sme se smetnuti s uma, da Sterijino pozorje nije tek jedan od mnogobrojnih pozorišnih festivala. To je bio, jeste i biće najvažniji festival u regionu, a naša institucija je značajna i na polju izdavaštva jer objavljujemo knjige iz oblasti istorije i teorije pozorišta, već više od pedeset godina Pozorje izdaje časopis „Scena“ kao jedan od najvažnijih pozorišnih časopisa u Evropi, zatim tu je i dokumentaciono-istraživački centar Pozorja u koji se slivaju podaci iz svih srpskih teatara, visokih pozorišnih škola i festivala, a o međunarodnoj delatnosti Sterijinog pozorja moglo bi se govoriti mnogo više nego što to dopušta format ovog kratkog intervjua.

Kompletan program 63. Sterijinog pozorja pogledajte na ovom linku.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste