"Hasanaginica" osvojila zrenjanjansku publiku

Katarina Đoković
17. apr 2019.

Petog dana 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine odigrana je predstava „Hasanaginica” Novosadskog pozorišta, u režiji Andraša Urbana.

hasanaginica-zrenjanin1Opšte je poznato da je „Hasanaginica” srpska narodna balada nastala u XVII veku i da kao svoju glavnu notu ima tragičnu sudbinu protagonistkinje, Hasanaginice. Ona predstavlja model žene patrijahalnog, pokornog vaspitanja, koja nema pravo glasa ni mišljenja, te je često postavljena u funkciju objekta. Njeno telo satkano je od tuđih želja i požuda, a ona sama predstavlja iskonsku lepotu za svakog ko je pogleda. Međutim, ona je dovoljno svesna njene sopstvenosti i same mehanizacije okrutnog sveta, te je spremna da uloži gotovo sve kako bi sa sebe skinula svaku etiketu, svaku požudu i svaku nepravilnost koja se nameće.

Od Alekse Šantića, preko Milana Ogrizovića, pa sve do dramaturške interpretacije Ljubomira Simovića, danas imamo prilike da „Hasanaginicu” upoznamo u izvođenju Novosadskog pozorišta, uz ne tako običnu dramatizaciju Vedrane Božinović. Ona je u svojoj drami uspela da prenese kostur samog lika Hasanaginice kao sasvim dovoljnog da bude podloga za vrisak očaja koji predstava donosi. U buri između fantastične kostimografije i rok muzike koja prati svaku emociju, Hasanaginicu upoznajemo kao ženu koja se buntom trudi da iseče sve manipulativne konce pod kojima igra na gotovo svakom polju života. Njena borba gradira od stava da žene nisu stvorene da bi bile glavne uloge u muškim, podlim vicevima, preko toga da žene nisu bića koja samo rađaju decu, pa sve do toga da žene ne služe da bi ispunjavale zakone moćnijeg, muškaraca i samog sistema. U predasima buntovničkog nastrojenja uviđamo model ponašanja protagonistkinje sa svojom okolinom, koji biva doveden do granice apsurda. Nameće se pitanje koliko je samo društvo apsurdno i šta je zapravo apsurd u svetu satkanom od ličnih interesa? Moralna latentnost drugih ljudi u njenoj blizini u nama izaziva jedino potvrde koliko je sama Hasanaginica u pravu. Protagonista većeg kalibra, koji se protiv sveta svesno i savesno bori sam, dok je sve vreme potpuno spreman na mogućnost stradanja, publici prenosi jasan motiv da smo Hasanaginica zapravo svi mi pojedinačno i da moramo biti istrajni u borbi proti zla koje se nalazi gotovo na svakom koraku. Hasanaginica u nama vrišti poslednjim kricima, da li smo spremni da je čujemo?

hasanaginica-zrenjanin2

U ulozi najveće heroine narodne poezije odlično se snašla Martu Bereš, dok u predstavi igraju još i Daniel Husta, Arpad Mesaroš, Terezia Figura, Livia Banka, Atila Nemet, Gabor Pongo, Zoltan Širmer, Daniel Gomboš i Robert Ožvar. Muziku potpisuje vanserijska dama Irena Popović – Dragović, a scenografiju potpisuje sam reditelj, Andraš Urban.

Tokom šestog dana 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine imaćemo priliku da pogledamo dve predstave iz Narodnog pozorišta u Somboru, dečju predstavu „Konjski zubić u našeg cara”, a tokom večernjih sati odigraće se „Tartif” u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada.

Foto: Ujvideki Szinhaz



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste