Hičkok na pozorišnoj sceni


Predstava „39 stepenika” premijerno je prikazana 7. februara na Maloj sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu. Ovaj pozorišni komad  rađen je u koprodukciji istoimenog pozorišta i Gradskog pozorišta Bečej, u režiji Igora Pavlovića i glumačkog sastava: Igor Đurić, Aleksandra Pejić, Danilo Milovanović i Igor Greksa.

Radnja predstave prati glavnog junaka koji je sticajem neverovatnih okolnosti optužen za ubistvo agenta. Dok se on istovremeno bori da spase sebe i pokušava da raskrinka grupu stranih špijuna koji žele da se domognu važne državne tajne, traga i za misterioznim čovekom, ključnim za rešavanje tajne koja se krije u samom naslovu ove priče.

Sama priča počinje u pozorištu, gde se i završava. Dinamičan tok, brza i energična igra, maštovita sredstva i postupci potpuno uvlače publiku u priču i drže im pažnju celim svojim tokom. Sve scene se odvijaju prilično intenzivno i sa dosta detalja, a neizvesnost i zaplet čine da se publika potpuno prepusti avanturi. U nekoliko navrata su i sami glumci deo publike, što izaziva osećaj bliskosti i povezanosti. Kroz preko 30 likova ističe se glumački napor doslovno svih aktera, što samu priču čini komplikovanijom. Najupečatljivi deo predstave svakako je deo u kome glumci neočekivano menjaju uloge: prelaze iz likova tajnih agenata do slučajnih prolaznika, a potom pomagača, i to sa izuzetnim duhom i spretnošću. Takvo ponavljanje likova je ono što ovom komadu daje tempo. 

Iako se scenografija na prvi pogled čini bogatom, ona je zapravo relativno oskudna, ali na praktičan način iskorišćena. Uz minimum rekvizita, njihovom kombinacijom prikazuje nam se atmosfera i prostor u kojima se radnja odigrava. Pozadinska projekcija, suvi led kao specijalni efekat, kao i nezaobilazni kostimi i prilagođena muzika - samo su neki od detalja koji doprinose ambijentu. 

Ovakvom postavkom može se uočiti sukob dva principa koja su toliko različita – filmski i pozorišni. Naime, ukoliko uporedimo Hičkokovu filmsku realizaciju u kojoj se ukazuje na tadašnju opasnost u svetu – rast nacionalizma i Hitlerovog razvoja, u pozorišnom slučaju se fokusira na druge planove. Pozorišnim sredstvima je ispričana filmska priča, sve se dešava na sceni i publika kompletno vidi sve promene koje se događaju iz scene u scenu. Na satiričan i komičan način prikazana je ozbiljna priča, što nam ukazuje na to da neke situacije možda možemo sagledati i sa vedrije strane. 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste