I posle smrti - život


Predstava „Naši preci, jedite sa nama“, u koprodukciji lazeravačkog Puls teatra i NP „Sterija“ iz Vršca, premijerno je izvedena 25. marta pred vršačkom publikom, nakon čega je 28. marta doživela premijeru i u Lazarevcu. Ovaj komad, rađen po nagrađivanom tekstu Gorana Milenkovića, već je šesta uspešna saradnja Puls teatra i reditelja Stevana Bodrože.

nasi-preci-jedite-sa-nama-vest1

Šta ostaje iza nas kada napustimo ovaj svet? Jedna izreka kaže kako je čovek živ dok su živi ljudi koji ga se sećaju, a ova izreka mogla bi slobodno da stoji u podnaslovu predstave „Naši preci, jedite sa nama“. Sedam predaka sedi za stolom: ubica, prostitutka, feministkinja, homoseksualac, dobročiniteljka, verski fanatik i zlostavljana žena. Svako od njih priča priču svog života i priču svoje smrti, dok zajedno osluškuju da li će ih pomenuti oni dole, oni što žive. Ako prestanu da ih pominju, preci blede i nestaju. Za stolom sede Endi, Duša, Saša, Petar, Nina, Darko i Dana. Ime koje živi najčešće izgovaraju je Endi. A Endi je ubica. Zašto su loša dela ona koja nam ostaju urezana u sećanja, a zaboravljamo ona dobra i ljude koji su ih činili, postavlja pitanje ova predstava.

Vrlo bitan aspekt  komada je blizina publike. Gledalac sedi za stolom zajedno sa umrlima čime se granica između njih briše i  tako da publika postaje osmi glumac. Ovakav pristup, mada deluje radikalan, u ovom slučaju je neophodan. Priča svakog od likova toliko je životna, istinita i ogoljena da ona ne može biti ispričana potpunom strancu. Postavljanjem publike među pretke reditelj je stvorio upravo tu bliskost neophodnu za potpunu iskrenost i rušenje predrasuda.

O odnosu i doživljaju i glumaca i publike u ovoj predstavi za naš portal govorio je mladi glumac Nedim Nezirović, koji tumači lik Petra, homoseksualnog mladića koji je izvršio samoubistvo:

nasi-preci-jedite-sa-nama-vest2„Ono što je meni interesantno u ovoj predstavi je što ne mislim da je doživljaj publike i nas glumaca mnogo drugačiji. Publika sedi sa nama za stolom, a i mi sami imamo priliku da dobar deo predstave posmatramo, da upijamo ono što naše kolege govore, pa smo i mi u više navrata tokom predstave publika. Nije ništa lakše ni teže biti u poziciji onog ko igra ovu predstavu u odnosu na onog ko je gleda i imam osećaj da je ona dobra onoliko koliko smo mi spremni da budemo publika, a ne samo glumci“. On je dodao i kako veruje da skoro svako u publici može da se poveže sa nekim od likova, ali kako mu je interesantno kada neko to odbija. „Desilo mi se da je na mom prvom monologu žena ustala i demonstrativno napustila salu, ali ja to uopšte nisam doživeo kao nešto negativno. Mogu da razumem da neko nije spreman da ovu priču čuje do kraja. Predstava nosi ozbiljnu dozu iskrenosti i ne dozvoljava laž ni nama, ni publici.“

O težini ove predstave govori i direktorka Puls teatra, glumica Ivana Nedeljković, koja tvrdi kako joj je posle pedeset premijera u dosadašnjoj karijeri ova pedeset prva bila najteža.

„Treba imati želudac i igrati i gledati je, ali reakcije publike i u Vršcu i u Lazarevcu daju nam potvrdu da smo uradili nešto dobro. Moglo bi se reći da u komadu ima sedam zasebnih monodrama spojenih u jedno delo, tako da samo mi glumci imamo priliku da pokažemo ko smo i kakvi smo.“

Kako je ovom predstavom Puls teatar nastavio vrlo uspešnu tradiciju koprodukcija, pitali smo Ivanu i kako je došlo do saradnje baš sa NP „Sterija“ iz Vršca:

„Ovim komadom već šesti put nastavljamo uspešnu saradnju sa rediteljem Stevanom Bodrožom. Predložila sam mu da uradimo koprodukciju sa nekim vojvođanskim pozorištem i tako smo došli do NP „Sterija“ iz Vršca, što je meni posebno drago zato što se na čelu te kuće nalazi još jedna žena, Marina Lazarević, a ja iz iskustva znam koliko je teško biti žena rukovodilac u pozorišnom svetu. Tekst predstave je odličan, specifičan, nagrađivan i zato smo odlučili da bi bilo dobro da se postavi, i to na dve scene.“

„Naši preci, jedite sa nama“ je predstava koja je načinila korak unapred. Odličan tekst, režija, fenomenalna gluma i kostimi -  sve ukazuje na svetlu, a pre svega festivalsku budućnost u sezonama koje dolaze.

Foto: Puls teatar



Povratak na vesti