„I svaki put kao da je prvi“ – ovo je za tebe, draga!

Jovana Stanković
19. jun 2018.

Peti „Bucini dani“ su zatvoreni premijerom predstave „I svaki put kao da je prvi“ i dodelom nagrada najboljima. Tom prilikom se publici obratila i Mira Banjac rečima podrške jednom ovakvom festivalu.

Predstava „I svaki put kao da je prvi“ je svojevrsna oda ženama. Dramatizaciju je radio Dimitrije Kokanov, koristeći tekstove Bore Stankovića, „Koštana“, „Tašana“ i „Pokojnikova žena“, ali i implementirajući u to savremenu dokumentarnu građu. Tekst je napisan tako vešto i tako dobro, da sve vreme drži pažnju publike. Rediteljka Jovana Tomić je pažljivo odabrala da upravo tekst bude dominantan i da svaka reč bude izgovorena na pravi način. Odsustvo scenografije je nešto što jako volim – to znači da glumci imaju ozbiljan zadatak, i još ako ga ispune do kraja, onda je to jedna odlična predstava.

S obzirom na to da je u pitanju koprodukcija Kruševačkog pozorišta i Art teme, u predstavi igraju Jelena Stajkovac, Jelena Matijašević, Gordana Đurđević Dimić, Biljana Nikolić, Nikola Rakić i Dejan Tončić. Ovih šest glumaca odlično na scenu iznosi tekst, a osim toga, svaku scenu izvode u određenoj formaciji i uz pomoć vrlo interesantnog scenskog pokreta. Muzika, za koju je bila zadužena Miša Cvijović, je odlična i sve vreme prati dešavanja na sceni. Ova predstava je takva jedna sinteza različitih scenskih sredstava. Dramaturg vrlo smisleno stvara antipode među likovima, pa tako Anica i Tašana imaju antipodni odnos, ali i njihove majke i njihovi muškarci. Nema praznog hoda i zaista sam po prvi put na premijeri imala utisak da gledam neko dvadeseto ili trideseto izvođenje predstave.

Ono što je najvažnije u vezi sa predstavom „I svaki put kao da je prvi“ jeste činjenica da je morate pogledati. U vremenu u kom živimo, ona odgovara na različita pitanja povređenih, nesrećnih i srećnih žena. Govori o različitosti, o prihvatanju svoje sudbine, a vrlo efektnim krajem ostavlja publiku u stanje razmišljanja. To je vrlo važno u vezi sa današnjom pozorišnom predstavom, a ova svakako donosi temu koja nije često obrađivana u pozorištu i kroz emociju Bore Stankovića prikazuje emociju današnje žene.



Povratak na vesti