„Istina je privilegija onih koji vladaju”


Predstava  „Igre bogova” premijerno je odigrana u četvrtak 20. februara na velikoj sceni Šabačkog pozorišta u produkciji scene „Maska”. Režiju potpisuje David Alić, dok se za tekst pobrinuo Ivan Tomašević.

„Igre bogova” je komad koji predstavlja tragičnu priču o životu jednog glumca, čiji posao, naizgled jednostavan i naivan, u trenutku prerasta okvire bezazlene igre na sceni i menja njegov život u korenu. Ovaj komad nam još jednom nudi primer da su glumci i pozorišne izvedbe češće više od puke igre na sceni. Lutajući kroz život u želji da obezbedi sebi i svom sinu egzistenciju, ali i zalihe vina u kom rado uživa, ni na sekund ne pomišlja da su ga upravo prethodno načinjeni izbori doveli do momenta u kom se nalazi i da je on tek samo jedna od figura u šahu koji igraju oni u čijim rukama se nalazi moć. Uz moć dolaze i političke igre, koje su gotovo neprepoznatljive ljudima izvan istih, sve dok ih neko ne uvuče i natera da brzo savladaju pravila. Razrađujući teme morala, podvala, spletkarenja, ali i životnih izbora, sve se na kraju svodi na jedno pitanje - da li je spasenje živeti ili umreti? Poredeći glumce sa kanarincima, autor razrađuje misao o položaju dramskih umetnika: „Živimo dok iz kaveza pevamo o slobodi, a kada nas puste iz kaveza… mi smo izgubljeni, sloboda nas ubije. Na kraju, kako god okreneš, mi smo kažnjeni. Prema tome znamo na čemu smo, samo učinimo da to „spasenje” što je moguće više odložimo.” Uzimajući u obzir sam kontekst vremena starog Rima, kada se smatralo da umetnost mora biti u funkciji, najčešće naroda, sam lik Porfirija pokazuje odbojnost prema takvoj ideji i naklonjenost onome što će mnogo vekova kasnije dobiti naziv larpurlartizam i čiji će zagovornici ustanoviti slogan, svojevrstan umetnički alibi - „umetnost radi umetnosti.”

Sveti Portfirije Glumac bio je upravo glumac i ono što mi poznajemo pod terminom komičara, a teme kojima se bavio nisu ništa drugačije nego one sa kojima se mi i do dana današnjeg susrećemo - politika, ali i život u najširem smislu. Kako hrišćanstvo u svojim knjigama ima zapisano, Portfirije je bio samo još jedan čovek koji nije poznavao hrišćansku veru, te mu je bilo lako da prihvati zadatak vojvode Aleksandrijskog da na pogrdan način odglumi scenu krštenja, a sve u nameri da se vera izvrgne ruglu. Tada se dogodilo čudo - osetio je da je hrišćanin. To ga je upravo i koštalo života, jer je odbio da se odrekne vere. Pošto mu je odsečena glava, dobio je venac mučenika i danas se obeležava 28. septembra, kao dan svih dramskih umetnika. Postoje zapisi o dva Portfirija Glumca, ali se smatra da je to zapravo jedna osoba, samo su predanja bila menjana.

Glumačku ekipu čine: Ivan Tomašević u ulozi Portfirija, Aneta Tomašević u ulozi Aurore i Dušan Simić u ulozi Aurelija. Za kostime je zadužena Selena Tomašević, dok je muziku komponovao Goran Ljubanić.

Repriza predstave je zakazana za 27. februar na velikoj sceni „Ljubiša Jovanović” u Šabačkom pozorištu.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste