Iza ogledala umetnosti


U subotu, 12. juna, u prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog održana je premijera Teatra mladih Mišolovka pod imenom „U ogledalu muza“. Predstava je realizovana u okviru projekta „Muzej mladih“ započetog 2019. godine, koji je iznedrio i sada već popularnu predstavu „Šest portreta Pavla Beljanskog“ istog teatra. Projekat ima za cilj da kroz saradnju institucije kakva je Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i jednog vaninstitucionalnog teatra namenjenog prvenstveno mladima, kakva je „Mišolovka“, iznova istražuje lik i delo Pavla Beljanskog kako bi publiku što bolje upoznao sa njim.

Pavle Beljanski bio je srpski diplomata, veliki kolekcionar umetnina, ali i mecena. Praveći svoju kolekciju i družeći se sa mladim jugoslovenskim stvaraocima u periodu između dva svetska rata u Parizu, Beljanski im je često materijalno i pomagao, šaljući im novac za smeštaj, hranu, ali i nabavku materijala za rad. U znak zahvalnosti, grupa mladih slikara okupljenih oko Beljanskog slala mu je svoja umetnička dela, među kojima su bili i portreti njihovog dobrotvora. Predstava nas, okruženim upravo slikama o kojima i govori, vodi kroz proces nastanka kolekcije Pavla Beljanskog, stavljajući u centar, zapravo, umetnike i njihov zanos s kojim su stvarali svoja dela. Radnja je dvojaka: s jedne strane, ukazuje na unutrašnju borbu umetnika u želji da izgrade sopstveni stil i istraju u tome, a s druge se, pak, poigrava sa idejom o uzvišenosti umetnika, govoreći i o njihovim svakodnevnim problemima (čitaj: ovozemaljskim) kroz koje kao mladi prolaze sa željom da se afirmišu. U skladu sa samim naslovom, „U ogledalu muza”, dok gledamo umetnike, vidimo i njihove muze, kao otelotvorenje njihovih ideja, reči ili slika u nastajanju, što spojeno sa živopisnom muzikom u predstavi podseća na jedan animirani film u kome podjednako uživaju i srednjoškolci, ali i njihovi roditelji.

„Prošla predstava je pokazala da smo interesantni svim generacijama, tako da se nadam da će i ova biti i mislim da smo ovaj put neke teške momente iz života umetnika prikazali u nekoj optimističnoj boji. To su veliki ljudi i velika dela, a čovek po kome se i zove ova zbirka  pomogao im je, i to treba da se zna“, objašnjava dramski pedagog Ibro Sakić, pod čijom je rediteljskom palicom i nastala ova predstava.

Predstava počinje još pre improvizovane pozornice u jednoj od prostorija muzeja, kada publiku dočekuju uvaženi, a do danas svakako u velikoj meri proslavljeni, umetnici Beljanskove stvarnosti, među kojima su Petar Lubarda, Ljubica Cuca Sokić, Desanka Maksimović, Milan Konjović i drugi. Na taj način se publika uvodi u mehur u kome je prikazana jedna prošlost, zasnovana na međusobnim prepiskama ovih slikara i dopunjena  šarenom igrom muza.

Predstava „U ogledalu muza“ građena je postepeno, kroz radionice polaznika „Mišolovke“ sa svojim dramskim pedagogom. Mladi glumci iz ove predstave imali su priliku da, proučavajući biografije, pisma koja su umetnici slali jedni drugima, a prvenstveno Pavlu Beljanskom tražeći od njega pomoć, dokumenata u vidu fotografija i slično, steknu sliku o njihovim međusobnim vezama i zađu u jedan minuli svet ljubitelja umetnosti.

„Čitajući i gledajući njene slike, trudila sam se da razumem kakva je ona, kako se ponaša i izgleda i da to izvedem na najbolji mogući način“, izjavila je Andrea Mavić o svojoj ulozi Ljubice Cuce Sokić.

Mateja Kardelis, koji igra Ignjata Joba, govoreći o radu na predstavi, rekao je da su najzanimljiviji bili, zapravo, njihovi međusobni odnosi, a u životu samog Joba, Mateji je interesantan bio jedan detalj: „On ne samo da je bio lud, već je i neko vreme proveo u ustanovi za duševno obolele, i to zato što se pravio da je oboleo. Imao je zanimljivu životnu priču. Pre predstave sam, nažalost, vrlo malo znao o njemu, ali sam bio upoznat sa njegovim portretom Lize Križanić, o kome se i radi u jednoj sceni.“

Veliku ulogu u predstavi imaju i muze, nekad vragolaste, nekad empatične sa umetnicima. Deo predstave zasnovan na istorijskim činjenicama i dokumentima nadograđen je igrom muza, fikcijom koju umetnici zapravo ne vide. Jedna od njih, muza u žutoj haljini koju igra Magdalina Obradović, navodi kako muze vidi kao univerzalnu inspiraciju koja je svima potrebna: „U sebi sam tražila to nešto što mi je na svakodnevnom nivou potrebno da bude moje više Ja. To je nešto optimistično, što uvek stremi boljem“.

„U ogledalu muza“ se tematski povezuje sa predstavom „Šest portreta Pavla Beljanskog“. Međutim, koncepcije ove dve predstave se dijametralno razlikuju. „’Šest portreta’ je bila u svim prostorijama Zbirke i, kao kustos koga u njoj igram, znao sam svaku scenu. Sada smo sve radili u jednoj prostoriji, tako da je atmosfera bila teža pa smo svi morali biti prisutniji. Sve vreme smo povezani jer je predstava na jednom mestu, dok u prošloj nisu svi bili podjednako aktivni u svakoj prostoriji. Sada je bilo manje dinamično, ali samim tim i zahtevnije“, navodi Pavle Hrnčić. „Po mom mišljenju, prva predstava opisuje njihova dela, dok je u ovoj akcenat na tome kroz šta umetnici prolaze da bi dela nastala. Ova predstava je o stvaranju, dok je prethodna o već ostvarenom delu“, objašnjava Jelena Božin, muza u zelenoj haljini raskošnog glasa.  

Ceo projekat ima za cilj da mladima otvori vrata muzeja i približi umetnost kroz njene predstavnike sa jugoslovenskog podneblja. Kroz ličnost Pavla Beljanskog prožet je duh jedne minule epohe, te je on ovde okosnica koja povezuje sve umetnike čija su se dela našla u njegovoj kolekciji. Predstava je namenjena prvenstveno srednjoškolcima, a traje 45 minuta, kao jedan školski čas. U eri Tik Toka i klipova bez ikakvog cilja i smisla koje mladi masovno gledaju, rad „Mišolovke“ je pravo osveženje i otrežnjenje svima onima koji ne posećuju kulturne ustanove i nisu upoznati sa našom kulturnom baštinom. Predstava odiše veselim promenama, tekstom i pokretom koji drže pažnju a sve u ambijentu Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Njihove glumačke sposobnosti svakako su različite, međutim, to ni u kom trenutku ne postaje smetnja. Svi su međusobno sinhronizovani na sceni i njihova ujedinjena igra ubedljivo je ono što mi se najviše dopalo. „Odlično je što postoje ovakvi projekti čija je tendencija da se sve to približi mladima, jer je zaista tužno koliko slabo znaju ko je bio Pavle Beljanski“, zaključuje Mateja Kardelis. 

Igraju: Marko Glišić, Pavle Hrnčić, Vasilije Zečević/Jovan Kokotović, Anton Augustinov, Snežana Virijević, Ines Kothai, Edvard Jan Jandrić, Božidar Tomović, Emilija Vasović, Andrea Mavić, Petra Protić, Mateja Kardelis, Teodora Vukša, Sofija Skendžić, Hana Gusić, Milana Ćato, Magdelina Obradović, Tijana Višnjić, Jelena Božin, Helena Budimir.

 

Foto: Darko Milosavljević i Srećko Milosavljević

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste