Izuzetna društvena angažovanost na trećoj večeri festivala „Teatar na raskršću”

Jovana Stanković
14. mar 2019.

Treće veče festivala „Teatar na raskršću“ donelo je dve predstave: „We were born naked and the rest is…“ i „Kapital“. Iako su u pitanju dve potpuno različite predstave, veže ih jedna nit, a to je odgovorna društvena angažovanost.

Predstava „We were born naked and the rest is…“ rađena je u koprodukciji „Scene MESS“ i  Sarajevskog ratnog teatra SARTR iz Sarajeva. Dramaturgiju je po motivima „Anarhije u Bavarskoj“ R.V. Fasbindera uradio Dino Pešut, a režiju potpisuje Florijan Fišer.

Ova predstava se bavi porodicom i postavlja pitanje šta dolazi nakon institucije porodice. Da li čovek, onog trenutka kada je rođen, ima pravo na izbor? Čemu porodica služi? Ta pitanja vise nad ovom predstavom, baš poput neonki zakačenih iznad glava glumaca.

Scenografija je prilično futuristička. Ipak, scene se nižu jedna za drugom, ali nemaju kompaktnost, ne oseća se povezanost, koja bi omogućila da  se problemi o kojima se govori možda bolje razumeju. U jednom trenutku glumci ubijaju bebe na sceni, a već u sledećem oni su Radikalne vile i sve je bajno i sjajno. Ekstremizam u umetničkom izrazu nema osnova u ovoj predstavi. Mnogo je važnije ono što treba da se izgovori na sceni. I pored toga, utisak koji ostaje nakon ove predstave  prilično je blag, baš zato što ne dobijamo odgovore na postavljena pitanja. Namera reditelja je da publika sama pronađe odgovore, ali on ne daje nikakvu polaznu tačku, niti uputstvo kojim putem krenuti da bi se do njih došlo. Poslednja scena je prilično komercijalizovana. Tiče se prava na abortus i odnosi se na konzervativnost društva i sveopšte neprihvatanje čoveka onakvog kakav zaista jeste. Društvenu angažovanost svakako ne možemo osporiti, ali kako doći do odgovora na sva postavljena pitanja?

U predstavi igraju: Snežana Bogićević, Adi Hrustemović, Tina Keserović, Jasenko Pašić i Maja Salkić.

Predstava „Kapital“ se oslanja na delo Karla Marksa, za koje je adaptaciju i dramatizaciju uradila Vedrana Božinović, režirao ju je Andraš Urban, a u produkciji Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju.

Ono što se već po samom naslovu može zaključiti jeste da se u fokusu ove predstave nalazi kapitalizam. Predstava je vrlo bučna, sa scene dopire bes i gnev. Tome doprinosi i muzika, koja se na sceni izvodi uživo, a čiji je autor Irena Popović Dragović. Odlični sonogovi, u sintezi sa neverovatnim glumačkim sposobnostima mladih glumaca, stvaraju jednu groznu sliku kapitalističkog društva. Predstava izaziva mučninu i gađenje. Da, rediteljski postupak je vrlo jasan. Potrebno je što više zgaditi društvo koje sada već vapi za korenitim promenama. Reditelj vešto smiruje bes duhovitim skečevima, tek toliko da bi se u narednoj sceni bes razbuktao, i na taj način ostavlja svoj potpis. Ono što je na sceni izgovoreno jeste otvorena i hrabra kritika, bez uvijanja.. Četvoro mladih glumaca kroz ovu predstavu prolazi mnogo toga. Oni trpe rediteljsko nasilje, pa se i u tome ogleda njihova veličina. Ispunjavaju sve ono što se od njih traži i ostavljaju publiku bez daha. U potrošačkom društvu prodaje se i sopstvena koža, u onom trenutku kada ostanemo bez ičega drugog što bismo mogli da prodamo. Kapitalisti brinu jedino o profitu; a gde je u tom haosu čovek? Čovek je čoveku vuk.

U predstavi igraju Jelena Laban, Jelena Šestović, Stevan Vuković i Pavle Prelević, studenti druge godine glume na FDU Cetinje, u klasi prof. Branislava Mićunovića.

Muziku izvode: Milivoje Pićurić, Jovan Bjelica, Blažo Tatar i Vedran Zeković.

Večeras je na repertoaru festivala „Teatar na raskršću“ Sofoklov „Filoktet“, u izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta u Varaždinu, u režiji Ozrena Prohića.



Povratak na vesti