"Kada ne znaš zašto živiš, onda živiš bilo kako"


Preksinoć je kamerna scena „Miroslav Antić” iz Sente u prepunoj sali imala premijeru predstave „Oblomov”, prema dramatizaciji Egona Savina, u režiji Radovana Zupca.

Oblomovština. „Pokret” koji je osnovao Ilja Iljarević Oblomov, lik iz istoimenog romana Ivana Gončarova. Prva asocijacija - apatija. Međutim, nije tu samo apatija kao glavna tema, to je vrzino kolo sačinjeno ponajviše od lenjosti, gneva, infantilnosti, sa primesama nemoći. Kada posmatramo Oblomova kao celokupnu priču, njegova oblomovština uzima samo jedan mah, dok je kompleksnost same strukture romana mnogo širi. Oblomov odudara od društva, jer je on ruski plemić koji nikada nije obuo jednu svoju čarapu ili se nasamo obukao, već to sve sluge rade za njega. Takođe, on ne pazi na ono što ima, što znači da ne pazi na svoju budućnost, niti prošlost. Kod njega se samo nalazi novac, kojim raspolaže šturo i pod moranjem, jer sve može da se ostavi i za sutra, prekosutra. Dane provodi prikovan za krevet, jer to je ono što njega čini živim. Iz postelje retko izmili, i to samo kada ga sluga zamoli za to.


Iako je „Oblomov” sam po sebi teško delo ruske književnosti zbog svoje složenosti, dramatizacija Egona Savina uspela je da dočara smisao i poentu dela, ranjivost i ljubav koja se, povrh svega bespoentnog što nosi glavni lik, na kraju javlja kao najveća nada postojanja. Međutim, kamerna scena „Miroslav Antić” je imala problem sa manjkom glumačkih snaga, te je Oblomova igrao dosta stariji glumac od lika Oblomova. Kada se tako postave stvari, deluje kao da je osobi koja ima 45+ godina i dozvoljeno da se ponaša bezmalo beživotno. Čini mi se kao da na taj način sam Oblomov sa svojom oblomovštinom gubi smisao mladog čoveka bez perspektive. Premda se Dušan Blažić u glavnoj ulozi snašao potpuno dobro, to ne daje dovoljnu definiciju samog lika. Takođe, imali su problem sa odnosnom likova i blagi problem sa dinamikom predstave. Efekti, kostimi i scenografija su na pravi način pratili tok predstave, dajući dovoljno uslova da se predstava neosavremeni previše, ali, sa druge strane, prikazuju koliko se ništa nismo promenili od tog doba, odnosno kako je svaki drugi čovek jedan mali Oblomov u državi Oblomovština. Na početku sam pomenula koliko je delo teško za obradu, tako da verujem da će kamerna scena ”Miroslav Antić” kroz narednja igranja filtrirati predstavu do samog savršenstva.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste