Kako je nastala planina Fudži?


 Četvrtog dana festivala „Mali Joakim“ u Lazarevcu odigrana je predstava „Legenda o Mesečevoj princezi“, Pozorišta lutaka Niš. Režiju je radio David Alić, a nastala je po tekstu Gorane Balančević.

Predstava se bavi tematikom drevne japanske mitologije kroz pripovedanje i pokrete koji oslikavaju legendu o nastajanju planine Fudži. Smatra se po legendi da je ova planina nastala iz ljubavi dvoje mladih ljudi koji su prevazišli sve zle sile koje su ih sprečavale na njhovom putu. Pripovedanje ove legende prate pokreti glumaca koji svojom svedenošću donose utisak japanskog folklora iz neke davne prošlosti koja se ne može poistovetiti sa sadašnjošću. Upravo ti trenuci pripovedanja unose priče o sadašnjem društvu koje je izgubilo one prave, obične vrednosti. Ova predstave te vrednosti vraća na scenu. Kad se govori o ljubavi, istini, časti, onda se govori o tome šta nam je najvažnije kako bismo sačuvali sebe, ali i ceo svet.

Dvoje mladih, čija ljubav pobeđuje zlo i sve nametnute sile, su Kaguja i Hiro, a u predstavi svi glumci iznose lik Hira, a sve glumice lik Kaguje. Jednostavnim istupanjem i stupanjem u lik stvara se jedna ciklična igra pružajući mogućnost da jedan lik posmatramo iz različitih uglova. Svaki glumac doneo je svom liku neki novi karakter ili osobinu. Sadržajnost svakog lika postaje sve veća kako igra odmiče i kako se predstava približava kraju. Ta pomešanost igre je ono što ovoj priči daje snagu i odstupanje od standardnog.

Scena na kojoj se odigrava priča potpuno je svedena, na njoj se nalazi samo jedan bubanj kojim se glumci poigravaju i koriste u trenucima svojih pokreta. U momentima kad se rasplamsava priča na sceni se nalaze maske koje prikazuju mitska bića poput zmajeva, aždaja i vila čarobnica. Kostimi su jednostavni, što se poistovećuje sa Japanom i njihovom tradicijom i folklorom, a kada se ujedine takva scena, kostimi i jednolična igra nastaje jedna priča o mudrosti življenja i potpunog mira, koju donosi drevni Japan.

Možemo li nekad više da razmišljamo o tome da „nismo ono što imamo, nego ono što osećamo“ ili da „nije prijatelj onaj što nam govori lepo i neprijatelj onaj što nas kritikuje“? I kada bismo manje razmišljali o novcu, a više o ljubavi, istini i lepoti, možda bismo mogli da promenimo svet oko sebe i postanemo bolji ljudi.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste