„Korešpodencija“ - kako je mladi gazda (p)ostao cirkuski artist?

Jovana Stanković
16. jun 2018.

Na četvrtoj večeri festivala“Bucini dani“ odigrana je predstava „Korešpodencija“ u produkciji „Zvezdara teatra“, po tekstu Borislava Pekića u dramatizaciji Borislava Mihajlovića – Mihiza, a u režiji Gorčina Stojanovića.

Vrlo specifična epistolarna forma je jako pažljivo postavljena na scenu. Međutim, reditelj je odlučio da glumce maksimalno smiri, da scenski pokret svede na minimum, što je ovoj formi donelo letargičnost. Scenografija je odlična, s obzirom na to da se i u samom tekstu cincarska porodica poredi sa cirkusom, glumci su smešteni u jedan takav prostor. Sve je obojeno, kostimi su odlični, a i scenska šminka nekako upotpunjava celu predstavu.

Tema ove privatne korešpodencije je mladi gazda Simeon Njegovan (Joakim Tasić), koji se zaljubljuje u cirkusku igračicu mađarskog porekla, Julišku Tolnaj, a njegova porodica je, naravno, već ugovorila drugi brak. Ošamućen ljubavlju koju oseća prema njoj, on želi da napusti i firmu i svoju porodicu, da sve ostavi za sobom i postane cirkuski artist. Radnja je vrlo razvijena, scene su dinamične, ali epistolarna forma ove komedije ne dozvoljava njihovo izvođenje u potpunosti. Glumci su sve vreme na sceni, postavljeni generacijski, pa je Simeon Njegoš Lupus (Branislav Lečić) na najvišem postolju, na nešto nižem su njegov sin Simeon Njegovan Hadžija (Slavko Štimac) i njegova supruga Milica (Anica Dobra), a na najnižem mestu je upravo Simeon Njegovan, njihov sin. Jako je dobro rešen ulazak Juliške Tolnaj (Jelena Stupljanin) na scenu, kao i taj prikaz Simonovog zaljubljivanja u nju koji se dešava iza platna, ali se svetlima postiže da publika to vidi, dok njegova porodica vodi korešpodenciju. Pojavljuje se i gazda cirkusa, Šamsika Tot (Branko Vidaković, koji tumači i sve preostale uloge u podeli).

Anica Dobra briljilira u ulozi Milice. Ona tekst izgovara precizno, uz potrebnu gestikulaciju i mimiku. Vlada scenom, a samim tim i  korešpodencijom pred očima publike. Ne mogu da izostavim fenomenalnog Joakima Tasića, s obzirom na to da mu je ovo jedna od prvih uloga, a u njoj je sjajan. On monotoni epistalorni tekst čini dinamičnim i sve vreme drži pažnju publike. To je i najvažnije u vezi sa ovakvom predstavom. Vrlo je važan momenat mađarske revolucije, koji nam odaje i vreme u kom se radnja dešava.

Ipak, zaista postoje delovi koji bi se mogli kratiti. Ovakav dramski tekst zahteva dinamičnu režiju, ne bi li se mogao izvesti u potpunosti. S druge strane, to je jako dobar pokazatelj veštine glumaca koji su na sceni. Komični odnosi među članovima porodice će vas sigurno nasmejati, pa zato i vredi pogledati predstavu.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste