Kristina Pajkić: “Rubište je ova Srbija.”

28. nov 2017. Povratak na vesti

Na četvrtoj večeri Festivala prvoizvedenih predstava održana je promocija knjiga DukaTi, u kojoj se nalaze anegdote o Dušanu Duki Jovanoviću, utemeljivaču Festivala PIP u Aleksincu, autora Viobrana Viće Radosavljevića i Ješa Mušica, drama Dušana Duke Jovanovića koju je završio tri dana pre svoje smrti. Ovo je bio jedan jako dirljiv, ali vrlo potreban događaj na Festivalu PIP.

Ansambl Šabačkog pozorišta odigrao je četvrtu predstavu u takmičarskom delu Festivala PIPRubište. Dramski tekst je napisao Ninoslav Đorđević, dok je reditelj Kokan Mladenović.

Gledajući Rubište, nisam znala da odredim šta mi je tragičnije, likovi ili situacije. Ipak, jako me je pogodila uloga devojke koju je igrala Kristina Pajkić. Imala je nimalo lak zadatak. Na sceni je radila sve – oralno zadovoljavala partnera, polivala se sopstvenom krvlju, pristala na najgnusnije i najgadnije stvari ne bi li dokazala svoju ljubav.

Još sam tužnija bila kada sam saznala da je reč o istinitoj sudbini jedne devojke sa Rubišta. Zapravo, sve vreme sam znala da su priče zasnovane na istinitim događajima, ali kada sam i od samog pisca dobila tu potvrdu, baš u vezi sa ovom pričom, bilo mi je još teže.

S obzirom na to da je radnja komada smeštena na jug Srbije, kako je bilo igrati pred aleksinačkom publikom? Kakav je tvoj utisak?

Moj utisak je sjajan. Prosto, bilo je malo veće treme, s obzirom na to da je ovo taj kraj u kom otprilike ljudi najbolje osećaju i znaju  ovaj tekst i način ovih života svih. Ali, videti publiku na nogama i punu salu, to je nešto najlepše, a to je zaista velika čast!

Uloga koju si igrala je vrlo zahtevna. Šta je ono što te je nakon prvog čitanja teksta nateralo da je i prihvatiš?

Pa, pre svega Kokan Mladenović, a odmah zatim i sam tekst, uloga koja je veliki izazov. Prosto, mislim da je bitno ovde imati dobrog partnera, kao što je Strahinja Barović koji je sjajan. Mislim, kako odbiti Kokana Mladenovića i to za ovakav tekst koji je na prvo čitanje toliko potresan da mislim da čak i oni ljudi koji ne znaju stvarnu sliku takvih priča, mislim da čak i njih dotakne.

Kako je bilo raditi sa Kokanom Mladenovićem?

Ovo je prvi put da radim sa njim. Taj proces je bio za neke ljude strašan u jednu ruku, jer na probama je bilo toliko katarze, toliko plača, naravno i smeha, ali mnogo manje nego inače. Prosto smo svi toliko ušli u tu priču da je Kokanjednom prokomentarisao: “Uh, će pocrcamo od ovoga!”

Kako sam ja sa ovog govornog područja, čula sam da ste se prilično dobro snašli sa govorom na dijalektu, iako je on neodređen. Kako je bilo raditi sa tekstom na dijalektu?

Meni je uvek, još na fakultetu, dikcija dobro išla, išla mi je od ruke baš. To mi je bio još veći izazov. To smo isto sa Ninoslavom radili, jer on je iz tih krajeva, pa nam je pomagao. Meni je to sjajno išlo.

Šta je po tvom mišljenju Rubište?

Pa… Možda u neku ruku ova Srbija. Zavisi iz kog ugla gledamo, naravno. Ima tu svakakvih priča, svakakvih Rubišta i kod komšija i u celoj Srbiji, je l? Ali, hajde neka to bude metafora na Srbiju.


Povratak na vesti