„Laura” otvorila drugi Bašteatar


Sinoć je monodramom „Laura molim te”, u izvođenju Nikole Rakočevića, a čiju režiju osim njega potpisuju i Milan Mrđa i Slobodan Đuričić, u Kragujevcu otvoren drugi po redu Bašteatar, festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija.

Monodrama je nastala kao neka vrsta dramsko-muzičkog eksperimenta, koja se vremenom menja: „Predstava se razvija, nije ista kao pre tri godine na premijeri. Raste i napreduje”, izjavio je Rakočević. Osim eksperimenta na sceni, koji je za rezultat dao jednu hibridnu predstavu koja se, osim uživo gleda i na ekranu, i sam junak vrši neki svoj eksperiment, tokom kojeg je već sto četrdeset i sedam dana zatvoren u stanu, bez ljudskog dodira. Dani su mu isti, provodi ih između kreveta i kompjutera. Jedini prozor u svet mu je internet i Fejsbuk. Takvu kolotečinu prekida Amorova strela, koja ga navodi da se zaljubi u izvesnu Lauru, koju na slikama predstavlja MC Sajsi. Njegova zaljubljenost postaje opsesija i uhođenje i završava se tako što ga blokira.

drugi-basteatar-prvi-dan-jelenapetrovic

Ideja za ovu predstavu potekla je od knjige Milana Mrđe pod nazivom „Krnji kanconijer”, a rediteljski trio imao je za cilj da se pozabavi pitanjem kako danas, sedamsto godina posle Petrarke, izgleda lirksi subjekat. Kakav je „savremeni Petrarka”, a kakva njegova Laura?  Kako izgleda telepatska (i neuzvraćena) ljubav u eri interneta? Šta je sa ljubavlju danas i koliko su ljudi iskreni u svojim osećanjima? I što je još važnije, koliko su društvene mreže zapravo društvene?

Frančesko Petrarka, inspirisan svojom velikom platonskom ljubavlju prema idealnoj ženi Lauri, napisao je „Kanconijer”. izvršivši time jak uticaj na čitavu epohu renesanse i postavši utemeljivač petrarkističkog pravca. Postojao je šablon idealne drage plave kose i svetle puti, o kojoj su pesnici pisali godinama, a koju su mogli videti u crkvi ili na prozoru, i sa kojom vrlo verovatno nikada nisu ni progovorili.  Nama to danas deluje toliko daleko, vremenski ali i mentalno. Pa kako bi to onda izgledalo danas? Evo kako: soneti sada postaju elektronski komponovana muzika, koju naš „savremeni Petrarka”, na Fejsbuku poznatiji po imenom Malo, svojoj Lauri postuje na zid. I to tako traje dok ga ona ne blokira, a on odluči da preuzme odgovornost za terorističke napade. Okej, moramo se prisetiti da je Vronski nakon smrti Ane Karenjine otišao u rat, tako da je njegova romantika zapravo višestruko utemeljena. Ali koliko je on suštinski iskren u svojoj emociji? Koliko je moguće voleti jedan profil na Fejsu?

drugi-basteatar-prvi-dan-jelenapetrovic2Koncept ove monodrame publici pruža direktan uvid u sve njegove aktivnosti na internetu, ali i da osim živog čoveka gledaju i njegovo ponašanje pred kamerom. „Kada smo dobili video bim i kada je trebalo da emitujemo sa laptopa to što se ovde dešava, mi smo fascinirano gledali u taj monitor jedno dva sata. Bez obzira što imamo živog čoveka, koji se mrda, koji živi, koji se znoji, koji diše, koji je užasno zanimljiva pojava na ovom svetu. Čovek je jako zanimljiva pojava jer razmišlja, gleda, zaljubljuje se, znači ima svašta, jako interesantna pojava, jel? Ali ne, mi gledamo u dvodimenzionalnu sliku, i to toliko privlači pažnju, i to nas toliko obuzima ona igrica Zmijice, koju bih ja mogao da igram satima. Jedan algoritam u kome smo mi zarobljeni može da traje satima, i koji nama daje osećaj da smo nešto uradili, da smo tu, da se zabavljamo, da nam je lepo. I samo kad se završi taj loop, ostaje jedna velika praznina. To je ono što je nas povuklo dalje i nateralo nas da je (predstavu) igramo trideset pet puta”, objašnjava Rakočević.

Autor monodrame Milan Mrđa glavnog junaka poredi sa izolovanim eksperimentalnim mišem, „on nije tu zbog nas uopšte, on sve vreme glumata sebi na onoj kameri, on sve vreme gleda sebe, mi smo se oduševili kad smo to provalili, kad smo shvatili da on ustvari igra za sebe. On nije kadar da stvarno doživi emociju, on to pokušava prenaglašeno. On za to nije u stanju, on je u ozbiljnom problemu”.  Želja da prikažu čoveka koji se zaljubljuje preko slike na Fejsu zapravo nas dovodi do pitanja koliko njegova ljubav uopšte može biti duboka, budući da je ograničena na virtuelni svet, jedan otuđeni svet bez pogleda i dodira, u kome je sve površno i instant. Lik Malo nije sposoban za iskrenu ljubav prema Lauri (recimo jer je ne poznaje!), već se ona svodi na afektivnost. „On je izolovana jedinka koja nema nikakvu empatiju, nije u stanju da oseća, potpuno je otupeo. On zna šta bi trebalo da oseća i on sad fingira taj osećaj”, tumači Mrđa.

Na kraju, shvativši koliko je glupo od njega da prizna odgovornost za terorističke napade da bi pokazao Lauri koliko je voli, Malo zatvara sve prozore na laptopu, pakuje samo najpotrebnije stvari i odlazi. Verovatno u stvarni svet. Gasi laptop i predstava se ovde završava.

Večeras će se u 20 časova na sceni Knjaževačko-srpskog teatra u Kragujevcu prikazati predstava „Šuma mog drveta”, u produkciji Severno od Impakta iz Velesa, Severna Makedonija. Autor predstave je Sašo Dimoski, a reditelj Aleksandar Ivanovski.  

Foto: Jelena Petrović (hocupozoriste.rs)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste