„Mamu mu jebem ko je prvi počeo“ premijerno u JDP-u


Predstava kojom Jugoslovensko dramsko pozorište otvara 2020. godinu je „Mamu mu jebem ko je prvi počeo“ Dejana Dukovskog, u režiji Slobodana Unkovskog. Dvojac Dukovski – Unkovski na pozorišne daske JDP-a vraća se posle četvrt veka, a poslednji put bilo je to davne 1995. godine kada se igrala legendarna predstava „Bure Baruta“. Premijera predstave „Маме му ебам кој прв почна“, kako ona glasi u originalu, zakazana je za 27. januar u 21 čas na sceni „Ljuba Tadić“.

„Nije ovo tekst o ratu. Tekst je o raspadu mojih ličnih vrednosti... Odgovor na pitanja na koja nisam tada mogao da odgovorim, zatražio sam u pozorištu. Izmutirao sam moje pozorišno pamćenje ili pokušao da pronađem pozorišni omaž za moju generaciju mutanata rođenih u razočaranju, očaju, neznanju, izgubljenih korena i kulture... Nisam našao odgovor, ali eto, napisao sam ovaj tekst. Odgovor ne znam ni danas. U tom smislu, verujem da je tekst isto tako aktuelan sada kao i tada“ objašnjava Dukovski.

Reditelj Slobodan Unkovski govori o balansu između polazne teme ove drame i vanvremenskog okvira koji ona uspeva da zadrži:

„Tekst je veoma kompleksan i težak za rad, iako naizgled jednostavan. Skupila se ozbiljna i ambiciozna ekipa da napravi tekst gledljivim i uspostavi vezu sa vremenom u kome živimo. Glavni zadatak bio je uhvatiti neizgovorljivi haos koji nas okružuje i prikazati lične sudbine kao rezultat onoga što se dogodilo u zadnjih 30 godina na ovim prostorima, onoga što je ugrađeno u naše ponašanje nezavisno od toga da li smo mi svesni toga ili ne. Ovaj komad vezuje ljubav, gubitak, nasilje i naši pokušaji da artikulišemo svoja htenja, namere i identitet.“

Branislav Lečić kaže da ga je u ovom komadu privukao sudar sa haosom koji je tada bio očigledan – onaj haos koji predstavlja raspad zemlje, razarajući haos, zbog koga ništa više nije sveto. „Ova predstava  govori o posledicama raspada svih vrednosti koje se vide u ljudskim odnosima, u samom čoveku, njegovoj duši. Početak nade, pokušaj da se u sudaru erosa i tanatosa i života i smrti nađe smisao i polazište čoveka, sve nas tera da u tišini zaronimo u sebe same.“ Prisetio se čitajuće probe na kojoj je Ljiljana Mrkić Popović spontano izgovorila da za nju glavnu ulogu u ovoj predstavi ima anđeo koji predstavlja potrebu za zaštitom i zaklonom: „Više nijedna ideologija nije spas, podela u religijskom smislu nas grupiše i odvaja; suština je da dođemo do smisla u sopstvenoj duši.“

„Od izvedbe ovog komada u režiji Aleksandra Popovskog, koji se izvodio još za vreme odjeka ratnog perioda, prošlo je dosta vremena, a situacija se usložnjavala užasnom brzinom i više nije pitanje regiona, nije pitanje Balkana, već je u pitanju čitav svet. Živimo sa osećanjem da se raspada apsolutno sve i svako i svuda,“ istakla je Jasna Đuričić.

Mladi glumci, kojima je pružena prilika da scenu dele ‘rame uz rame’ sa značajnim glumačkim imenima današnjice, izrazili su zahvalnost za poverenje koje im je pruženo i mogućnost da jedne od svojih prvih uloga igraju upravo u JDP-u. „Iako je većina nas rođena posle, neki i za vreme rata, važno je da stvari ne stavljamo ispod tepiha, već da govorimo o njima, ako već imamo potrebu. Na kraju, veliko je pitanje da li već nismo toliko duboko ogrezli u negativnosti da je to postalo naš DNK?“, skrenuo je pažnju Miloš Lazić.

U predstavi igraju Miki Manojlović, Branislav Lečić, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić, Jovana Belović, Peđa Marjanović, Ana Rudakijević, Miloš Lazić, Miloš Lučić i Nina Perišić.

Naredna izvođenja zakazana su za 4, 6. i 7. februar.

Foto: Nenad Petrović



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste