Monodrama 'Ana' Teodore Marčete gostuje u Kulturnom centru Inđija

U nedelju, 03. decembra od 20 časova na sceni Kulturnog centra u Inđiji biće izvedena monodrama „Ana“, tekst nastao po motivima Tolstojevog dela „Ana Karenjina“. U pitanju je master rad studenata glume I režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Režiju potpisuje Ivana Janošev, dok naslovnu ulogu tumači Teodora Marčeta koja je radila i dramatizaciju teksta. U radu na predstavi su angažovani i Zdenko Medveđ (svetlo) i Vladimir Zima (zvuk). Produkacija: Art Frakcija, Pozorište Promena i Kulturni centar (Novi Sad).

Cena ulaznice iznosi 300 dinara.

Izvođenje predstave u njenom rodnom gradu upravo je bio povod da glumici Teodori Marčeti postavimo pitanja vezana za njene glumačke početke, studije glume, trenutni i budući rad na daskama koje život znače.

Gostovanjem predstave u Inđiji završavaju se njena izvođenja za ovu godinu. Kakva su tvoja osećanja i očekivanja pred nastupajuće igranje, s obzirom na to da predstavu prvi put izvodiš pred „domaćom“ publikom?

Obožavam ovu predstavu i svaki put jedva čekam da stanem na scenu i da igram Anu. Uzbuđena sam jer ću je prvi put igrati u Inđiji. Samim tim što je to moj master rad na Akademiji umetnosti, posebno mi je drago da ću imati priliku da je odigram na sceni sa koje sam otišla na Akademiju.

Ponikla si u Pozorišnoj radionici Kulturnog centra Inđija čiju grupu mlađih polaznika već dve godine upravo i vodiš. Kakva te sećanja vežu za tvoje glumačke početke na ovoj sceni? Kako se osećaš sada, kada si sa druge strane celog procesa, kao predavač, pedagog i neko u kome najmlađi polaznici svakako vide svoj glumački uzor?

Godine 2011. godine sam došla u Pozorišnu radionicu. To je za mene tada bio način da se sklonim od problema i da na sceni budem neko drugi. Uživala sam u radu sa mentorom Jovanom Grujićem i tada se i javila želja da upišem Akademiju. Za taj period me vežu samo lepe uspomene, mnogo prijatelja koje sam stekla ovde u Kulturnom centru i mnogo rada i truda da bih ostvarila svoju želju. Sada, nakon završene Akademije, kada sam ja u poziciji mentora, osećam se prelepo i ponosno i zaista uživam u radu sa decom i u tome što imam priliku da im pomognem da svoje detinjstvo prožive u pozorištu, u svetu mašte, bezbrižno.

Završila si master studije glume početkom godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Nikite Milivojevića. Čemu te je tvoj mentor naučio najviše a da je vezano za tvoj životni poziv?

Naučio me je mnogim stvarima koje su vezane za glumu i na svim tim stvarima sam mu zahvalna. Međutim, mislim da je moja zahvalnost veća u pogledu toga šta me je sve naučio kao čoveka. A naučio me je i pomogao mi da i van scene budem jaka, hrabra, uporna i da se borim za sebe i svoj talenat.

Stariji glumci često kažu da im je monodrama jedna od najtežih formi za igranje. Kako se ti snalaziš u ovom samostalnom glumačkom projektu?

Iskreno, i ja sam se pomalo plašila toga kada smo dobili zadatak na Akademiji. Kažu da je teško biti sam na sceni i držati pažnju publici. Međutim, ja sam oduvek želela da radim ovo delo, bukvalno sam jedva dočekala priliku i nije bilo mesta za strah. Kada voliš to što igraš, onda uživaš u tome i daš sebe celog, a nakon odigrane predstave možda osetiš umor, ali je to toliko nebitno u odnosu na sreću i zadovoljstvo kojima si ispunjen, jer si nešto stvarao prethodnih sat vremena.

S obzirom da si radila i dramatizaciju dela romana i da tumačiš naslovnu ulogu, kako je izgledao proces rada na oba ova polja? Kakva je Ana iz originalnog teksta a kakva Teodorina „Ana“?

Počela sam da radim dramatizaciju čim mi je profesor odobrio temu. Pročitala sam delo više puta, razne dramatizacije koje su već postojale, kritike i sve ostalo što sam mogla da pronađem o delu. Imala sam jasnu sliku kakvu predstavu želim. Želela sam priču ,,Ana Karenjina” iz Aninog ugla. Svaki glumac pri stvaranju lika prvo pokušava da pronađe sličnosti i različitosti između lika i sebe. Moja Ana je samo moja, jer sam ja u nju učitala svoje iskustvo i svoja osećanja. Neka druga glumica bi to sigurno drugačije odigrala. Tolstoj je veliki pisac, sve je dato u tekstu. Pitanje je kako glumac taj tekst shvati, odigra i kako ga publika razume. To sve možete videti u nedelju.

Budući da si profesionalno tek nedavno zakoračila na pozorišnu scenu Srbije, kako ti izgleda trenutno stanje na njoj? Kako mladi glumci stižu do posla i kako se bore da dobiju svoje mesto?

Kada sam izašla na prijemni, znala sam šta me čeka ako upišem. Isto sam znala i kada sam upisala. Znala sam to i tokom studiranja. Dakle, pošto sam znala, nemam sad pravo da se žalim. Mogu samo da se nadam da će biti bolje i da dajem sve od sebe da uspem. Često kažem sebi: ,,Ako si mogla da upišeš Akademiju, moći ćeš i da se zaposliš!” Nema sad odustajanja. Teško je, ali ako veruješ, sve je moguće.

Nalazimo se blizu početka nove kalendarske godine. Kakvi su tvoji planovi i želje za naredni period?

Teodora: Monodramu ,,Ana” ću, nadam se, i sledeće godine igrati jednom mesečno u Pozorištu mladih u Novom Sadu, a nadam se da će biti i nekih gostovanja. Igram predstavu ,,Baroni di Makaroni” u režiji Olje Đorđević u Pozorištu lutaka Pinokio, Beograd i dobila sam uloge u ovoj sezoni kod Ljubiše Ristića u pozorištu KPGT, takođe u Beogradu. Vodiću i dalje sa kolegom Aleksandrom Milkovićem Pozorišnu radionicu u Kulturnom centru u Inđiji i to je to za sad. Želja za naredni period mi je samo da radim ovo što volim jer me to ispunjava.

Autor: Milica Živković, Foto: Mila Pejić, Facebook stranica predstave

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste