"Na Drini ćuprija" grandiozno otvorila 5. "Bucine dane"

Jovana Stanković
13. jun 2018.

cuprija-bucini-dani1Pete „Bucine dane“ je sinoć u Aleksandrovcu zvanično otvorio jedan od članova žirija, glumac Goran Sultanović. Istakao je da je siguran da je Buca Mirković jako ponosan na festival koji su stvorili njegovi sledbenici. Očuvati ovakav festival u vremenu u kom živimo je prava umetnost i nešto što vraća nadu čoveku da ipak nije sve izgubljeno.

Selektorski tim, koji čine Jelena Stajkovac, Jovana Tomić i Jelena Matijašević, potrudio se da otvaranje festivala zaista bude grandiozno, pa je aleksandrovačka publika sinoć gledala predstavu „Na Drini ćuprija“ u produkciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, po tekstu Iva Andrića, a u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića.

Moram priznati da sama pomisao na to da je neko veliko delo jednog od naših najvećih književnika stavio na pozorišnu scenu deluje vrlo primamljivo. Znamo da je struktura romana „Na Drini ćuprija“ vrlo monološka, da odiše izvesnim vremenskim skokovima i da bi to bio zaista jako zahtevan zadatak i za dramaturga i za reditelja, ali i za same glumce. Scenografija je postavljena tako da publika vidi i kasabu, i most, i obale Drine i vodu koja protiče. Ona se gradi i razgrađuje pred očima publike, a različitim formacijama se stvara potpuna slika čitavog romana. Glumci su sve vreme fizički aktivni, sve vreme su u vodi i sve vreme izgaraju na sceni. Zato je bilo jako važno da „Bucine dane“ otvori jedna ovakva predstava, s obzirom na to da je na ovom festivalu u fokusu glumac.

cuprija-bucini-dani2Na sceni je sve autentično. Od muzike, koja se izvodi uživo i koju je komponovala Irena Popović Dragović, preko odličnog scenskog pokreta, pa sve do jezika, s obzirom na to da se replike izgovaraju i na turskom, nemačkom i mađarskom. Reditelj se drži svoje prepoznatljive scenske ekspresije, pa glumci na scenu iznose emociju na koju niko ne ostaje imun. Najupečatljivija scena je možda ona o Fati, koju igra Danica Grubački, i njenoj rastrzanosti između očevog „da“ i njenog ličnog „ne“. Ne mogu da ne spomenem i odlične monologe koje su interpretirali Gordana Đurđević Dimić, Radoje Čupić, Milovan Filipović i Marija Medenica. Ovo su samo neki koji su meni ostali upečatljivi, ansambl ove predstave je jako veliki i zaista svako od njih doprinosi tome da predstava izgleda grandiozno.

Sačuvati roman „Na Drini ćuprija“ na ovaj način je nešto divno. Radnja je malo produžena i Kokan Mladenović vrlo svesno uvodi i neke događaje koji su se desili nakon završetka originalnog Andrićevog dela. Na taj način on potpisuje ovu predstavu i ostavlja svoj lični trag u njoj, a na publici je kako će to tumačiti. Vrlo je malo praznog hoda i možda nepotrebnih scena, ali je činjenica da predstava ipak dva i po sata itekako drži pažnju i ne ostavlja publiku ravnodušnom. Andrićevo delo zaista zaslužuje da bude sačuvano i na ovaj način.

Foto: Srđan Đurić (snp.org.rs)



Povratak na vesti