Najdublje ljudske tajne izlaze iz "Crne kutije" u BDP-u

U Beogradskom dramskom pozorištu održana konferencija za novinare povodom druge premijere ove sezone. Na Novoj sceni u petak 3. novembra premijerno će biti izvedena predstava „Crna kutija“ Ane Đorđević u režiji Andreja Nosova. Predstava je inspirisana filmom „Savršeni stranci (eng. Perfect strangers) Paola Đenovezea.

Novinarima se prvo obratio direktor BDP-a, Slobodan Ćustić: „ ’Crna kutija’ će definitivno biti nešto novo, mogu sa sigurnošću da kažem da će biti veoma gledana. Ova predstava će biti i poučna, pokazati kako život može ponekad da bude basna, a ne bajka, a slogan koji će je pratiti je: „Nemojte ovo raditi kod svoje kuće“.

„Crna kutija“ rađena je u koprodukciji sa agencijom Beoart, njen producent Boris Mišković rekao je: „Prvi put kada sam pogledao film bio sam veoma zatečen svim što sam video. Pozvao sam svog dežurnog kritičara Andreja Nosova da zajedno prokomentarišemo i vrlo brzo smo je pretočili u predstavu. Veliko mi je zadovoljstvo i vrlo sam zadovoljan saradnjom sa BDP-om i njihovim ansamblom. U ekipi vlada neviđena hemija, ljudi se izuzetno poštuju i vole i kada to vidite na sceni priča ne može da propadne.“

Reditelj Andrej Nosov se zahvalio na poverenju i glumcima na saradnji i dodao: „Ovo je bilo obostrano divna saradnja. Čini mi se da  nas očekuje predstava kakvu smo od prve probe želeli. Borili smo se, a nije da nije bilo demona, da dobijemo istinitu i preciznu predstavu koja se bavi svima nama i našim životima. Utisak u jednoj rečenici je da se sa licemerjem živi. Veliko pitanje koliko poznajemo sebe i svoje najbliže je ostalo sa strane, a pojavilo se pitanje koliko smo spremni kada porastemo da ulazimo u bilo kakvu igru, da menjamo sebe i svet oko sebe. Nadam se da će ekipa tako nastaviti da igra tako predstavu, jednostavnim, ali istinskim pozorišnim jezikom. Bez potrebe da govorimo velike poruke i postavljamo velika pitanja. Hteli bi da se okrenemo oko sebe i da vidimo šta to nije u redu sa našim životima. Koliko smo iskreni jedni prema drugima, koliko govorimo istinu, i kolika je cena koju plaćamo kad ne govorimo istinu, već živimo jedan život pun obmana i samoobmana.“

Posle autorskog tima, novinarima se obratio ženski deo glumačke ekipe. Ljubinka Klarić, koja u predstavi igra Sofiju rekla je: „Ja nisam nikad učestvovala u ovakvoj vrsti projekta. Jako veliki izazov za mene, bez klasičnog procesa stvaranja predstave. Nije bilo nimalo lako. Smatram da ovakvo iskustvo donosi nešto novo i svakako treba tokom karijere doživeti. Mislim da smo napravili autentičnu predstavu, u kojoj će se svako prepoznati. Verujem da ne postoji čovek koji donekle ne vodi dvostruki život“. 

„Ovo je zanimljiva priča jer svi ljudi imaju javni, privatni i tajni život. Ako tajni život definišemo ne samo kao ono što činimo već kao onaj duboko čuvamo u sebi, ovo je noć kada on postaje javni. Šta bi se dogodilo kad bi sve te tajne izašle na videlo. Vrlo intimna priča. Ono što je meni uzdubljivo u procesu igranja ovog je partnersko poverenje između glumaca. Razotrkivanje tajnih likova, poverenje partnera da zajedno radimo neku stvar.“ – smatra Nataša Marković.

Ivana Nikolić i Miloš Timotijević zahvalili su se svima na uspešnoj saradnji i složili da je u pitanju vrlo interesantan projekat koji traži veliku disciplinu i trening i veliko poverenje među glumcima.

Nemanja Oliverić je rekao: „Ja sam se malo kasnije priključio procesu stvaranja predstave, ušao sam u divnu atmosferu sa divnim ljudima. Najinteresantnije mi je bilo da smo ušli u tumačenje i igranje ovih likova, tako smo brzo i normalno prihvatili da svi imamo tako velike tajne, i da ih čuvamo i da živimo sa njima i da ih skrivamo sve više i više. Živimo onaj spoljašnji život, a paralelno sa njim teče nešto najintimnije, najbolnije, najbitnije.“

„Verujem da smo stvorili nešto što je pravo pozorište. Predstava koja je zasnovana na radosti glumačke igre. Koja traži od publike da je pogleda više puta.“ – kratko je dodao Ivan Zarić.

Petar Benčin je za kraj rekao: „Specifičan i divan proces, koji nije bio potpuno gladak. Hvala Andreju što je bio vrlo hrabar. Ako predstava bude upola zanimljiva publici, kao nama, gledaće je bar pet puta. Prektrenica u komadu je odluka da se crna kutija tj. privatni životi iznesu na sto. Za mene je to posebno zanimljivo. Mi se ne bavimo moralisanjem, da li neko treba da ima švalerku, ili bilo šta što nije društvo prihvatljivo. Već postavljamo pitanje, kada bi sve to osudili, koliko je moguće podneti tu vrstu istine? Da li je bolje da svi o svima ne znaju baš sve? Da li smo kao bića sposobni da podnesemo tu vrstu i količinu istine? Da li je paradaksolno da nas upravo održava u životu ta mogućnost da i potreba da ne kažemo sve što osećamo i znamo?“

Odgovore na ova pitanja potražite na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta 5. i 28. novembra ili na pozorišnom festivalu u Aranđelovcu 7. 11.

Autor: Nikola Bešlić | Foto: bdp.rs

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste