Nakon Šapca, "Tartif" briljirao i u Zrenjaninu

Katarina Đoković
19. apr 2019.

Poslednjeg dana takmičarskog dela 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine odigrane su dve predstave, dečja „Konjski zubić u našega cara“ i celovečernja predstava „Tartif“, obe iz Narodnog pozorišta Sombor.

U prepodnevnim časovima imali smo prilike da vidimo dečju predstavu „Konjski zubić u našega cara“ po tekstu Miodraga Milovanova, u režiji Đurđe Tešić. Predstava na duhovit način govori o dogodovštinama cara koji pati od zubobolje. Jedini lek za ovu bol je veoma retka travka - zdravka. Car se u tom trenutku nije libio da se dokopa travke na bilo koji način, te bi onog ko mu donese spasonosni lek odlučio da nagradi rukom svoje ćerke. U igri između nadmudrivanja carice kraljevstva i želja same princeze, dolazi do sukoba interesa. Caričin lični interes vlasti i demagogije prevazilazi svaku razboritu želju za srećnim životom, te nastaje krah u vidu zlosutnih želja. Kao i svakoj bajci, očekivani kraj nas golica pitanjem da li smo spremni da idemo do kraja za našim željama, jer, kako kaže narodna poslovica, svaki trud se na kraju isplati?

Uloge tumače: Sofija Mijatović (Carica), Srđan Aleksić (Car), Aleksandar Ristoski (Pastir) i Lea Jevtić (Princeza).

Tokom večernjih časova, odigrana je predstava „Tartif“, autorskog projekta Igora Vuka Torbice koji je kao glavni motiv imao Molijerovu dramu. Mešavinom glavne „Tartifove“ niti i nizom improvizacija koje su nastajale na probama za ovu predstavu, Igor Vuk Torbica je napravio celinu koja završava krug cele priče njegovim potpisom. U fokusu je porodica u koju se doselio izvesni Tartif. Njegovo doseljavanje izaziva opštu pometnju koja vremenom posustaje pod pritiscima. Tartif predstavlja osobu čije se ime ne izgovara, lik ne opisuje, dela ostaju prećutana, a njegove reči su vulkani straha i odmazde koje nemaju kraj. Potpuna nelagoda njegovim prisustvom izaziva na videlo svačiji karakter, dok jedini glas razuma predstavlja Dorina (Hana Selimović), koja svojim čistim i preciznim pogledima na svet pokušava sve druge članove svoje porodice da osvesti kako sami sebi vezuju konce manipulacije na ruke i noge. Zakon jačeg vapi za iškorišćavanjem, te idolopoklonstvo postaje trivijalna stvar i jedino što preostaje jeste da Tartif iskoristi sve ono negativno i nagomilano u nama, da se vešto poigra ličnostima i besvesnim lutkama na stubu beščašća i da svojom prefriganom demagogijom dobije sve ono što želi.

Selektor ovogodišnjeg festivala, Slobodan Savić, u obrazloženju selekcije naveo je da je predstavu „Tartif“ izabrao iz razloga što Igor Vuk Torbica zadržava osnovni siže Molijerove dramske priče, ali mu, postupkom rekontekstualizacije, daje nova, savremena značenja i konotacije. Reditelj to čini suptilno, uspostavljajući živ odnos sa publikom kroz lik rezonera (preformulisana uloga Dorine), dajući novu dimenziju naslovnom liku. Tartif u ovoj predstavi nje licemer i manipulant u mantiji, nego zloćudno samozatajeni, mefistofelovski ceremonijal majstor manipulacije, baštinik demagoških metoda par ekselans, ni lik ni karakter, nego pojava, fenomenološka studija kancerogene društvene pošasti. Kakva je to pojava, ko je taj čovek, kakvi su to ljudi koji mu slepo veruju, dok mirno ručaju za porodičnom trpezom pod kojom vonja leš zapitanosti i razuma?

U predstavi igraju Hana Selimović, koja je dan kasnije odlukom žirija za ovu ulogu osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu, Saša Torlaković, koji je, takođe, odlukom žirija osvojio nagradu za najbolju mušku ulogu, Ninoslav Đorđević, Tijana Marković, Marko Marković, Biljana Keskenović, Danica Grubački, Marko Savić, Dušan Vukašinović, Nemanja Bakić, Milorad Kapor i Dragana Šuša. Predstava „Tartif“ je na 69. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine osvojila nagradu za najbolju predstavu u celini, dok je reditelj predstave, Igor Vuk Torbica, laureat nagrade za najboljeg reditelja na festivalu.

Foto: Aleksandar Ramadanović, Stefan Triunović



Povratak na vesti