Narod je izvor i utoka vlasti


Drugo veče XXIV festivala Glumačkih svečanosti „Milivoje Živanović“ u Požarevcu bilo je obeleženo u znaku predstave „Limunacija“ Narodnog pozorišta u Nišu.

Predstava „Limunacija“, po tekstu Dušana Kovačevića, rađena je po motivima pripovetke Stevana Sremca „Limunacija na selu“, koja hiruški precizno daje uvid u stanje našeg mentaliteta, palanačkog duha i različitosti među hijerarhijom. Dušan Kovačević je maestralno složio tekst u pozorišni kalup, te su sa scene dopirali razni dijalekti, sukobi sa gramatikom srpskog jezika, kao i opšta verbalna nepismenost. Učitelj Sreta, obrazovan, naočit i svetski čovek, dolazi u prostornu zabit u kojoj je vreme odavno stalo, a od vrednosti se jedino neguju zemlja koja nagrađuje plodovima i nebo koje pospešuje nagrade poljoprivrednika. Naoštren strpljenjem, učitelj Sreta spreman je da uradi sve što je u njegovoj moći kako bi pokorio „diktatorski režim“ i otvorio narodu oči i dušu. Na veoma vešt način, kroz priču revolucije i pojedinaca koji urušavaju koncept i ideju ideala, upoznajemo se sa najrazličitijim arhetipskim likovima koji bi u drugom delu Univerzuma verovatno uništili planetu Zemlju. U „Limunaciji“ ne samo da se takvi ljudi slažu, već se i pomažu i podržavaju jedni druge. Osvešćivanje naroda, pod takvim okolnostima, deluje kao potpuno uzaludan i čak nepoželjan posao, ali Sreta je svestan da je narod talac tiranije i da, ukoliko revolucije ne bude bilo, sledeći potez meštana biće rasulo jednih među drugima. Kada je u dalekom Brazilu pala monarhija don-Pedra, meštani su odlučili da je vreme da padne i lokalna kapetanija. Kao saučesnika pobune, učitelj Sreta uzima gazdu mehane Đorđa, nad kojim se prelama istorija. Pošto Sreti čast za urađeno delo nije vraćena, on napada sve koje je ikada upoznao u tom selu, te je proteran i kažnjen. Pripovetka je objavljena pre više od 120 godina, a Kovačevićev komad pre tačno četiri decenije, ali i dan danas ostavljaju jasne znake rigidnosti ka promenama, zatvorenoj sredini i slabovidom mentalitetu. Da li će morati ponovo da prođe 120 godina od fantastično uigranog izvođenja Narodnog pozorišta iz Niša kako bismo se osvestili?

“A što se nas tiče Amerika i Brazilija?! Nas, srpskih učitelja?! Zar mi koji smo najbliži narodu, mi, njegova najbliža njemu inteligencija, zar mi nemamo preča i pametnija posla? Zar nije bolje da ga učimo kako se racionalnije radi zemlja, kako se podiže voćarstvo, pčelarstvo, svilodelja; da ga podučavamo kako ce da čuva zdravlje svoje i svoje dece; a da se od njega učimo i upoznajemo sa njegovim pesmama i poslovicama, njegovim pričama i zagonetkama. Zar nije to i lepše i pametnije i korisnije i za nas učitelje i za naš narod. Šta se nas tiču oni tamo?! Neka se oni naređuju kako znaju, i kako im je ćef; a mi ovde valja da gledamo našu muku i nevolju! More, pod nosom nam beda, a mi zijamo po belom svetu!”

U predstavi igraju Dejan Cicmilović, Dragana Jovanović, Danilo Petrović, Aleksandar Marinković, Aleksandar Mihailović, Sanja Krstović, Dragoslav Savić, Miroslav Jović, Stefan Mladenović, Miroljub Nedović, Marko Pavlović, Marjan Todorović, Katarina Mitić, Katarina Arsić, Uroš Milojević i Dejan Gocić, dok režiju potpisuje Nebojša Bradić.

Žiri publike i stručni žiri složili su se da nagradu glumca večeri osvoji Aleksandar Marinković.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste