Naše preporuke za 2019. godinu (drugi deo)

31. jan 2019.

Drugi i poslednji tekst preporuka članova naše redakcije. Podsetite se prvog dela na ovom linku

Reči od kamena
Hleb teatar

Predstava govori o veoma važnom pitanju dece i mladih na internetu i pre svega, društvenim mrežama. U saradnji sa mladima različitih uzrasta, muzička predstava obrađuje delikatnu temu i publici postavlja važno pitanje: da li smo svesni težine sopstvenih reči, kako u stvarnom, tako i u sajber svetu?

Milana Vojnović

Severoistok
Bitef teatar

Na sceni Bitef teatra i dalje odzvanja bat teških glumačkih koraka dok su izvodili predstavu koja je obeležila prethodnu sezonu u ovom teatru. Tri žene uznemirenog pogleda se prisećaju terorističkog napada, koji se dogodio u moskovskom pozorištu, deleći radnju na tri dela tako da je svaki deo dobio svoju junakinju. Ruskinja, Letonka i Čečenka oslikavaju rečima događaje koji su se utkali u njihove živote posle prisustva ovom stravičnom činu. Predstava je bez kritike različitih strana, bez političkog miljea, ali hrabar poduhvat, koji glumice više monolozima nego dijalozima iznose pred publiku. Svedena scena, jednostavnost govora, usporen ritam predstave dovode gledaoca do nemog, praznog i bolnog stanja, što je odraz samih likova.

Milica Sučević

Moćni rendžeri ne plaču
Srpsko narodno pozorište 

Predstava „Moćni rendžeri ne plaču“ premijerno izvedena u Spsko narodnom pozorištu, a rađena po tekstu Tijane Grumić i u režiji Tijane Vasić jedna je predstava koja verno prikazuje odrastanje krajem devesetih godina. Onima koja to vreme pamte upravo kao vreme kada su odrastali vraća uspomene, dok nešto mlađoj publici stvara jasniju sliku kako je to bilo, iako se, istini za volju, nije sve u potpunosti promenilo. Uz glavne likove Anu (Mia Simonović) i Miloša (Vukašin Ranđelović) i sjajnu glumu, odlićne kostime i scenografiju dobijamo punu sliku, sa slatkim i gorkim delovima odrastanja. Dakle, ova predstava pogodna je i za nešto mlađu, ali i stariju publiku, ali koliko god godina da imate, upamtite - Moćni rendžeri ne plaču!

Miljana Pavlović

Triptih o radnicima
Gradsko pozorište Čačak

Novo pozorište, mladi autori, stara i uvek aktuelna tema: položaj radnika. Kroz tekstove troje mladih dramaturga (Sare Radojković, Strahinje Madžarević i Tijane Grumić) učimo kako se već vekovima skoro ništa ne menja. Iako su 3 priče potpuno odvojene osećaj gledaoca postepeno raste i u trećoj gledaoci doživljavaju potpunu katarzu. Jug Đorđević je zajedno sa glumačkom ekipom (Aleksandar Đinđić, Bratislav Janković, Ivana Terzić i Una Đelošević) iskoristio pravo (a i dužnost) umetnika da direktno, bez uvijanja, upire prstom u najbolniju temu. O kojoj se vrlo malo govori, jedni ćute iz straha, drugi okreću glavu, a treći nas ubeđuju da je sve to za naše dobro.

Nikola Bešlić

Ožalošćena porodica
Narodno pozorište Beograd

Uvek je predstavljalo izazov oblačiti Nušića u neko novo ruho. Njegovu komediju karaktera “Ožalošćena porodica” Jagoš Marković vrlo vešto postavlja na scenu kao grotesku. Pritom, Nušićeva  komična gradacija je očuvana u potpunosti. Marković grotesku ne gradi oko lika Agatona, već je pripisuje svim likovima, što na sceni pokazuje kolektivnom igrom. Porodica, takva kakva jeste, funkcioniše kao jedinka i u dobru i u zlu, i u prevari i u sebičluku. Ova dvočinka će vas, bez sumnje, nasmejati i oraspoložiti. U predstavi igraju Saša Torlaković, Radmila Živković, Nela Mihailović, Aleksandar Srećković, Danica Maksimović, Dušan Matejić, Vanja Ejdus, Nebojša Dugalić, Suzana Lukić i Slobodan Beštić.

Jovana Stanković

Režim ljubavi
Atelje 212

Naziv predstave na prvi pogled asocira na romantičnu ljubavnu priču, a plakat i starosno ograničenje za starije od 16 godina već zbunjuju i bude radoznalost kod gledaoca, koji će se zapitati koliko intrigantna može biti jedna predstava i koje sve tabu teme može da pokrije. Predstava nam kroz odlične glumce, duhovite opaske, komičnost i niz monologa skrojenih po meri svakog lika prikazuje tužnu priču izvrnutih, površnih i onlajn partnerskih odnosa, koji su zavladali 21.vekom. istovremeno budeći u nama crv sumnje - kuda ide ovaj svet? Možemo ostati pri mišljenju da je sve to vrlo dobro osmišljena fikcija i smejati joj se. A možemo se zamisliti i potražiti primere različitih ljubavnih režima na koje su osuđeni ljudi i u našem okruženju.

Milica Bošković
Vrat od stakla
Jugoslovensko dramsko pozorište

Simboličnog 5. oktobra na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta stigla je, u režiji Jagoša Markovića, nova drama Biljane Srbljanović. Predstava govori o životu tri generacije jedne beogradske porodice ( šezdesetosmaša, demonstranata iz devedesetih godina i savremenih “dezertera”), koje su sa svojim kulturnim, ideološkim i političkim nasleđima okupljene i suočene pod istim krovom. Iako mnogi zameraju ovoj predstavi navodno obesmišljavanje pobune, smatram da je posredi kritički otklon autora prema idolatriji bilo koje vrste. Sa tim u vezi, “Vrat od stakla”, sa svim pitanjima koje pokreće uz odmerene doze ironije i patosa (o društvenim ulogama i međuljudskim odnosima, hrabrosti, mimikriji, pravima, imovini itd), postaje simbol krhkosti svih postulata na kojima se temelji naš lični i kolektivni identitet. Kritika je suptilna, ali bespoštedna, karikiranje svedeno, a ugođaju doprinose i svojevrstan humor, muzički odabir i sjajna glumačka postava.

Ljiljana Božić



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste