Od Branke do Anke, treći dan 6. Be femona

Katarina Đoković
21. okt 2018.

Trećeg dana bečejskog festivala „Be:femon“ predstavile su se dve monodrame iz Subotice i iz Beograda.

Prva izvedena monodrama bila je „Karton i karfiol“ Gabora Mesaroša, subotičkog pozorišta "Kostolanji Deže". Predstava je urađena po motivima iz knjiga Ota Tolnaija “Prašina sveta”, “Studija o karfiolu” i tekstu u kome je detaljno opisano kako je autor “uopšte došao do karfiola”.

„Iz poezije sam izvadio klasične romantičarske atribute i stvorila se praznina, a onda sam u tu prazninu stavio karfiol. Do njega sam stigao tako što sam na pijaci sam video apsolutno čisti karfiol, friški, donet sa zemlje i u njemu je bila ta metafora, to sunce koje tražim za centar sveta koji ja izgrađujem. Prema definiciji iz leksikona karfiol je amorfno cveće i amorfna ruža. Upravo to me je fasciniralo, a pošto sam bio protiv klasične forme poezije, stvorili smo treću predstavu o ruži, ovog puta o beloj ruži – karfiolu.“ rekao je o tekstu predstave sam pisac Oto Tolnai uoči premijere.

karton-i-karfiol-befemon

Glumac Gabor Mesaroš je do monodrame ove forme došao iz ideje da napravi pesničko veče, ali sa elementima muzike kontrabasa. U dogovoru sa rediteljem Denešem Debreijem, iščitavali su poeziju Tolnaija iznova i došli do šezdeset minuta svojevrsnog performansa. Uz žar zvukova instrumenata, preciznim svetlima i glumčevom harmonizacijom sposobnosti, pred nama se našla poezija koja govori o svakodnevnici koja se dešava svim ljudima koji ikada izađu na ulicu u toku dana. Element karfiola, koji objedinjuje celu priču i pritom stvara krug poente, vešto je podržan vizuelnim elementima koji se kose sa parametrima stvarnosti.

Predsednica žirija, Dušanka Stojanović Glid, istakla je da je upravo monodramom Gabora Mesaroša, „ Karton i karfiol“, bečejski festival „Be:femon“ svrstan u avangardu. Takođe, navela je i važnost kompozicije vizuelnog, pesničkog i muzičkog medija kao pečat savremene umetnosti.

Druga predstava koja se našla pred publikom bila je monodrama najmlađe učesnice festivala, Anke Gaćeše, „Moj život: priča o Isidori Dankan“. Po tekstu Jelene Paligorić Sinkević, monodrama o velikoj umetnici je priča plesno-dramskog karaktera, koja govori o njenom detinjstvu, upornoj borbi za moderan ples, burnim ljubavima koje čine njenu sudbinu tragičnom, ali i usto vreme zanimljivom i intrigantnom. Isidora Dankan rođena je 1877. u Sjedinjenim Američkim državama u siromašnoj porodici. Udari siromaštva nisu uticali na njeno savladavanje prvih koraka plesa koje bi sama sebi zadavala. Sa šest godina je držala privatne časove plesa deci iz kraja. Već u detinjstvu su krenula Isidorina razmišljanja o odlasku u inostranstvno, što se desilo nekoliko godina kasnije njenim preseljenjem u Evropu. Dok karijera trči uzlaznom putanjom, Isidora Dankan traga za slobodom kako u samom životu, tako i u svojoj umetnosti. Nikada nije pravila kompromise, čime je stekla veliku slavu i priznanje. Obrt nastaje kada postane žena slavnog ruskog pesnika, Sergeja Jesenjina. Dve godine nakon njegovog samoubistva, poginula je u nesreći kad se njen šal upleo u točak automobila

isidora-dankan-befemon

Anka Gaćeša nam je predstavila njen master rad „Moj život: priča o Isidori Dankan“, u kom su se neprestano preplitale velike ljubavi i patnje, veliki uspesi, ali i razočaranja,  zbog čega se ona uvek vraćala igri, koja je predstavljala utehu, a ujedno je bila i smisao njenog postojanja. Anka Gaćeša lik Isidore Dankan iznosi verodostojno i potpuno ekstrovertno. Njena uskađenost fenomenalnih pokreta, tačnost gumačkog umeća i sama ženstvenost vode nas u sam kraj 19. i početak 20. veka, u kom se zadržavamo i kada predstava prestane. Putopis mašte vanserijskog talenta mlade glumice zadržava se u nama kao dragulj koji verno i sebično čuvamo. Pored Anke, u predstavi kao plesači nastupaju i Nemanja Stamatović, Nemanja Naumovski, Miloš Miloradović i Stojan Đorđević.

Žiri, u sastavu Arpad Černik, Dušanka Stojanović Glid i Hana Selimović, ocenio je da monodrama vešto hoda između sočne i bezobrazne ženske energije, kroz devojačku i nežnu, pa sve do nadasve majčinske i krhke ljubavi, koja zapravo postaje tragedija. Dušanka Stojanović Glid je istakla da ova predstava za nju predstavlja žudnju za emancipacijom.

Prema mišljenju publike, predstava Gabora Mesaroša „Karton i karfiol“ dobila je ocenu 4,10, dok je monodrama o životu Isidore Dankan osvojila 4,83.

Foto: Pozorište Kosztolányi Dezső i Pozorište Boško Buha



Povratak na vesti