Održana konferencija uoči nove 157. sezone Srpskog narodnog pozorišta

Nova, 157. sezona Srpskog narodnog pozorišta biće otvorena obnovom baleta Adolfa Adama  - Žizela. Premijera predstave zakazana je za subotu, 23. septembar sa početkom u 19 časova na sceni „Jovan Đorđević“ .

Ideja o baletu Žizela potekla je iz ljubavi Teofila Gotjea prema balerini Karloti Grizi. Gotje je sadržaj našao listajući Hajneovu prozu, u kojoj je naišao na legendu slovenskog porekla, u kojoj neveste, umrle pre venčanja, kao vile, svake noći ustaju iz svojih grobova, da bi igrale i tako zadovoljile želju koju im je život na zemlji uskratio i teško onom ko ih u tome prekine, pogotovu – mladićima. Taj bi morao igrati sa njima sve dok od umora ne umre. Upravo ta želja za igrom, dovedena do simbola mladosti ali i tragedije, učiniće Gotjeovu Žizelu baletskim bićem „par ekselans“ kom je igra što i smrtna presuda, ali u isti mah i romantičarski ideal. Predajući u ruke markiza Sen Žorža, veštog autora već brojnih baleta i opera-komik, svoju ideju o mladoj seljančici koja najviše na svetu voli da igra, Gotje je načinio najsrećniji potez zbog toga  što je Sen Žorž tu ideju, svojim prvim činom, učinio i dramaturški mogućom. Upravo ta dramaturgija je i zadala najviše glavobolje prvakinji Baleta Srpskog narodnog pozorišta Ani Đurić.

"Moram priznati da sam u početku imala odbojnost prema ovoj predstavi, verovatno zbog toga što je ona veoma zahtevna i u dramskom i u tehničkom smislu. Žizela mora da se odigra da bi se zavolela i da bi se shvatilo ko je ona zapravo. Žizela je pre svega osoba puna ljubavi, neiskvarena, iskrena, ona ne zna za laži i prevaru i to je ono što je dovelo do toga da od te boli i umre. U ovoj izvedbi je posebno bitna gradacija -  u prvom činu je sve veselo radosno, kroz igru i ljubav, dok je  u  drugom činu sve bajkovito. Osim toga muzika ovog baleta je prelepa, jedna od najlepših, i mislim da smo zajedno sa našim ansamblom i našom emocijom napravili jednu divnu priču"  - rekla je Đurić pred samu premijeru.

Pored Ane Đurić u predstavi će zaigrati Andrej Kolčeriu u ulozi grof Alberta, Branka Gligorić u ulozi Žizeline majke, Hilariona će igrati Samjuel Bišop, vojvodu od Kurlandije Ivan Đerković, Batildu -  Albertovu verenicu Jelena Vukadinović, Mirtu, kraljicu vila Sonja Batić i mnogi drugi vrsni plesači i umetnici.

Balet Žizela podeljen je u dva čina  - u prvom činu radnja se zbiva u srednjem veku, na padinama uz Rajnu gde se bezazlena seljančica Žizela zaljubljuje u grofa Alberta, koji, prerušen u seljaka, lovi divljač zajedno sa svojom svitom u šumi nedaleko od sela. Zaustavljaju se pred Žizelinom kućom da bi se okrepili. Njihovu igru prekida šumar Hilarion koji voli Žizelu, a prezire svog suparnika Lojsa, još ne znajući da je on grof Albert, koji se predstavlja drugim imenom kako bi lakše zaveo Žizelu. Zaljubljeni se sastaju. Ona kida latice cveta, pitajući da li je on voli. Albert je, razume se, spreman da joj se na to zakune. Žizela, preplašena, zabrani mu da to čini. Pojavljuje se ponovo Hilarion, ona ga odbija i on se zaklinje da će joj se osvetiti. Vinogradari, mladići i devojke, proslavljajući berbu nailaze i Žizela se hvata s njima u niz veoma živahnih igara, mada je majka preklinje da se čuva jer bi u preteranoj ljubavi za igru mogla da umre i postane Vila. U tom se vojvoda od Kurlandije i njegova kćerka Batilda vraćaju iz lova. Batilda je očarana Žizelom i poklanja joj svoju ogrlicu. Dolazi Hilarion, pokazujući mač mladog Alberta i otkriva prevaru. Žizela, saznavši da je Albert verenik lepe vojvotkinje, pogođena do dna duše, baci ogrlicu i zgrabi mač da sebi prekrati život. Bunca, gubi razum i pada mrtva, a Albert se od bola, sruši preko nje.

U drugom činu atmosfera je potpuno drugačija. Radnja je smeštena na groblje na mesečini, odnosno na Žizelinom grobu. Otkucava ponoć, pojavljuje se Mirta -  kraljica vila, obavijena belim velovima, u ruci drži grančicu mirte, simbol svoje moći. Pridružuju joj se druge vile, a potom i Žizela. Poklonivši se pred Mirtom, zaigra, ali neko se približava. To je grof Albert, koji se sa buketom ljiljana u naručju, sruši na grob svoje ljubljene. Njen duh ga obleće i nestaje pa grof misli da mu se sve priviđa. Šumar Hilarion prolazi između grobova, mučen grižom savesti i iščezava. Vile se vraćaju, hvataju izdajnika Hilariona i posle mahnite igre bacaju ga u jezero. Ali Mirta želi da kazni grofa: igraće i on, dok ga smrt ne obori. Žizela preklinje Mirtu, koja je neumoljiva i udešava da grof Albert bude blizu groba, čiji krst treba da ga zaštiti. Uzalud. Mirta svojim žezlom dodiruje Žizelu, koja počinje beznadežno da igra s Albertom. Grofove snage su iscrpene i treba da ga stigne sudbina kao i šumara Hilariona. Čuju se zvona koja najavljuju zoru, čarolija nestaje, seni nevesta se vraćaju u svoj nezemaljski svet. I nesrećna Žizela se vraća u carstvo mrtvih, pošto je Albertu poželela da bude srećan sa Batildom. Žizelina ljubav, čak i posle smrti, spasava mu život.

Direktor Baleta, Toni Ranđelović, rekao je da mu je posebno zadovoljstvo što će ove godine upravo Balet otvoriti 157. sezonu u Srpskom narodnom pozorištu i dodao da Žizel označava jedan novi pristup kojem će ova umetnička jedinica SNP-a težiti.

"Ulazimo u jednu potpunu drugačiju priču. Žizela predstavlja okosnicu klasičnog baletskog repertoara na svim scenama sveta. To je jedna romantičarska priča o ljubavi seoske devojke Žizel i grofa Alberta. Opredelili smo se za Žizelu,  neko kaže veliki zalogaj - jeste, ali smo želeli da pošaljemo poruku o ljubavi, kao i u kom pravcu naš balet treba da ide " -  izjavio je Ranđelović.

On je napomenuo i da je u Baletu, osim Žizele, planirano da se započne rad na baletu Pinokio, koji bi trebalo da se realizuje u toku sledeće godine.

Planovi za 157. sezonu u ostalim umetničkim jedinicama

Kada je reč o Drami Srpskog narodnog pozorišta ona će 157. sezonu otvoriti 29. septembra najuspešnijom predstavom iz prethodne sezone Na Drini ćuprija, u režiji Kokana Mladenovića. Tom prilikom biće uručene i Sterijine nagrade koje je ova predstava osvojila na 62. Sterijinom pozorju - Nagrada Okruglog stola kritike, Nagrada publike i Nagrada dnevnog lista „Dnevnik“.

Što se tiče premijera u Drami, one se očekuju već 7. oktobra kada će biti izvedena predstava Fortinbras se napio u režiji Nikole Zavišića, a po tekstu Januša Glovackog.  U toku su i probe za predstave Anikina vremena, u režiji i adaptaciji Ane Đorđević, a po motivima istoimene pripovetke Ive Andrića. Osim toga radi se i na predstavi Vojvođanska rapsodija - mjuziklu koji je zapravo zajednički projekat sve tri umetničke jedinice: Drame, Opere i Baleta. Predstava se radi prema motivima drame "Selo Sakule, a u Banatu" Zorana Petrovića, a u režiji Vladimira Lazića i na muziku Gabora Lnđela. Anikina vremena će se premijerno izvesti krajem oktobra, dok će mjuzikl Vojvođanska rapsodija publika moći da gleda početkom novembra.

Nova sezonu upotpuniće dešavanja u Operi - u toku jeseni počinje rad na operi Slepi miš. Osim toga SNP će sa operom Omnibus opera nastupiti u Krajovi u Rumuniji na prestižnom festivalu „Elena Todorini“, dok će scenska kantata Karmina burana nastupiti u Sarajevu.

Tokom prve polovine decembra biće održana i Svečana akademija povodom stogodišnjice smrti Lazara Dunđerskog, čuvenog veleposednika koji je zgradu svog pozorišta ustupio Srpskom narodnom pozorištu koje je izgorelo u požaru 1928 godine.

Autor: Nedeljka Borojević, Fotografije baleta "Žizela": Srđan Doroški

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste