Otkrivanje nesvesnog – „U našem snu”

Premijerom predstave „U našem snu” (In our dream), autorki Sonje Stojanović i Kristine Feldhamer, sinoć je u Novom Sadu otvoren treći po redu UPAD festival. Ovogodišnji slogan festivala je „Uprkos”, a njegova jedinstvenost oslikava se u tome što selektorski tim čine mladi od 15 do 30 godina, kao i što ne pravi razliku između omladinskog, amaterskog i profesionalnog teatra.

Multidisciplinarni performans i instalacija „U našem snu” bavi se rekreiranjem kolektivnog sna koristeći se teorijama i istraživanjima švajcarskog psihoanalitičara, Кarla Gustava Junga. Autorke Sonja Stojanović i Kristina Feldhamer, kombinacijom pokreta na muzičku podlogu koju čini kombinacija elektro muzike i zvučnih efekata, u jedinstvenom ambijentu vode publiku na nesvakidašnje putovanje. Na tom putu svako za sebe istražuje konceptualni haos koji simbolizuje fragmentaciju snova i pokušava da pronađe svoje lično iskustvo i pojedinačne delove poveže u njima smislenu celinu. Performans se sastoji  iz različitih segmenata ujedinjujući tri discipline - fotografiju i video, pokret i muziku, za koju je u ovom komadu zadužen kompozitor Ljubomir Nikolić.

Scenografija je sačinjena od panoa na kojima se nalaze fotografije iz prirode i urbanih delova grada, dok je u središnjem delu belim platnom formirana izolovana prostorija. Radnja performansa se konstantno kreće kroz različite prostorije te samim tim publika nije statična i pasivna već konstantno prati performere imajući perspektivu iz više  različitih uglova za razliku od iluzionističkog teatra. Svaka prostorija zamišljena je kao zasebna celina sačinjena od kombinacije audiovizelnog i živog performansa. Кombinacijom pokreta na videu i u stvarnosti stalno se pomera fokus publike iz virtuelnog u realni svet kao i sam turbulentni put kroz univerzalni san, konstantno menjajući prostor iz prirode, simbola kolektivnog doma i intimnog prostora individue. Ovim prožimanjem dobijamo konstantantno preklapanje individulanog svesnog i kolektivnog nesvesnog.

Prema rečima autorki, pokret i koreografija bazirani su na istraživanju gestova učestalih šablona ponašanja i stavljeni u kontekst određene životne uloge koje se konstantno smenjuju između odnosa dva performera. Jedna od uloga je uloga bezbrižnog deteta izolovanog u sopstvenom svetu koji je u korelaciji sa ulogom odrasle osobe koja pati za onim delom deteta koji je nekad bio. Kako su same autorke  pojasnile, predstava nema samo jednu poruku, već je čitava suština u igri, u istraživanju pojedinaca i pokušaju za oslobađanjem skrivenog deteta u svima nama koje većina odrastanjem potisne. Svako za sebe otkriva poruke u odnosu na lično iskustvo. Smenjivanjem uloga, menjaju se i stanja čiju promenu prati tempo i dinamika pokreta i muzike koja pridodaje atmosferi. Na samom kraju dolazimo do prostorije kolektivne i samo-refleksije gde dva performera slikaju autportret u dve boje nasumičmo, vođeni intucijom, a ne vizuelnim izgledom. U toku ovog procesa performeri menjaju mesta i nasumično slikaju i svoju percepciju druge osobe. Ovim konačnim portretom dobijamo potpuni sliku svoje ličnosti koja se sastoji iz sopstvene perspektive i perspektive i projekcija druge osobe. Spoznajom sebe kroz kolektivno iskustvo ljudskih bića završava se performans.

Druge večeri festivala na programu je predstava „Za šta biste dali svoj život” u produkciji East West Centra čiju režiju potpisuje Haris Pašović. Predstava se izvodi u dva termina – od 18 i 21 čas. 

Foto: Lea Bodor

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste