„Ovde piše naslov drame o Anti” - kolektivna psihoterapija


Druge večeri Internacionalnog festivala pozorišta u Vrnjačkoj Banji publici se predstavila beogradska Komuna sa predstavom „Ovde piše naslov drame o Anti”, rađena prema tekstu Ivora Martinića, a u režiji Marije Barna-Lipkovski.

Igraju:

Ante - Dušan Matejić

Josip - Milorad Miki Damjanović

Komšinica - Helena Petrović

Jela - Ivona Kustudić

Ljubica - Dragana Đurđević

Radnja drame „Ovde piše naslov drame o Anti” na potpuno drugačiji način bavi se temom suočavanja s prošlošću i problemima porodice na nekoliko nivoa. Radnja je smeštena u dom Ante i njegovog oca, koji opterećeni duhovima iz prošlosti, desetak godina nakon rata, ne mogu svoje živote da vrate u normalne tokove. 

ifp-drugi-dan-jelena-petrovic3

Savremena drama, inspirisana istinitom pričom o stradanjima u ratu koja je veoma osetljiva, temu obrađuje na veoma nepatetičan i nepretenciozan način. Posebno je primetan specifičan odnos likova i glumaca. Između njih postoji određena distanca, te svaki lik o sebi govori u trećem licu dajući autoreferencijalne komentare, odnosno komentariše svoje radnje i osećanja, a ponekad i radnje i osećanja drugih likova. Ipak, to nije klasičan brehtovski postupak u kome glumac u svoje ime govori o liku i komentariše,  već sve to ostaje vrlo intimno i nekako duboko lično. U ovom izvođenju glumci ne zalaze u svoje privatno, već se igra zaokružuje i formalnim izgovaranjem replika, koje produbljuju igru partnera na sceni. 

- Mene je to podsetilo na neku vrstu psihodrame, odnosno psihoterapije dramom i ja sam želela da tu formu nekako ispratim. Činilo mi se da je i tekst sa tom intencijom napisan. Želeli smo da poručimo da je čitavom našem društvu potrebna određena vrsta psihoterapije da bismo uspeli da na  neki način izađemo na kraj sa sopstvenom prošlošću. To svakako ne znači da moramo da ostanemo u njoj zarobljeni zauvek, ali isto tako da ne smemo da je zaboravimo. I ovaj tekst ne daje odgovor na to pitanje kako, ali daje jasan zadatak da je to neophodno - pojasnila je rediteljka predstave Marija Barna – Lipkovski. 

Osim o posledicama rata koje su okosnica radnje, u fokusu predstave pre svega je složen odnos između sina i oca i nedostatak majke. U tom nedostatku majke ogleda se pomalo devijantni razvoj deteta, malog Ante, koga tumači Dušan Matejić. 

- Ono što meni smeta, a u pozorištu postoji ta tendencija, jeste da se ide od čoveka. Prosto to nije moguće ni u životu i ako je moguće, to je opasno. Pozorište mora da ide ka čoveku i ka ostvarivanju čvrstog kontakta sa čovekom  u ime zajednice, simbioze i kolektivnog ozdravljenja. Mislim da ni mi sami koji igramo ovu predstavu, kao ni ljudi koji rade neke druge angažovanije predstave, nismo ni svesni koliko su rat i loše okolnosti ostavile posledice u smislu semena koje nikako da se iskoreni. To seme uvek nađe pukotinu da izraste, kao korov je. Zato je važno da se priča o ovome. Porodica je jedan mikrokosmos koji je refleskija jednog velikog kosmosa oko nas. Dovoljno je da baciš pogled na stanje u određenoj porodici i sve ti je jasno - smatra Matejić i veruje da pozorište može da bude lek i način za prevazilaženje takvih i sličnih stvari.

- Pozorište može da bude svuda. Ono je svuda gde postoji grupa ljudi koji nešto rade i imaju šta da kažu i gde postoji druga grupa ljudi koja gleda, a gde oni svi zajedno otkrivaju neku sopstvenu, ličnu, individualnu, ali i kolektivnu istinu. Prosto pozorište je kolektivan čin i ono bez publike ne postoji. Ja lično pozorište doživljavam kao oazu, kao ognjište, kao neku vatricu gde se ljudi okupe, nađu da čuju neke lepe istinice i velike istine, i da se prosto ogreju, jer pozorište i gluma sama apsolutno mogu da budu lek. Viđao sam kako same glumce, tako i ljude koji sa predstava izlaze ozdravljeni - pojasnio je Matejić. 

ifp-drugi-dan-jelena-petrovic2

Govoreći o samom festivalu glumci kažu da su počastvovani što su dobili priliku da se predstvave i publici van Beograda, te da učešće na prvom IFP osim privilegije vide i kao veliku odgovornost, jer je malo festivala koji dovode nezavisna pozorišta i nezavisne produkcije i podržavaju njihov rad. 

- Ovaj festival pre svega podržava nezavisne produkcije. Često se danas kaže „ako nemaš svoju kuću, pronađi nađi svoje mesto”, a zapravo mi i kada nađemo novac, uradimo projekat i ako je projekat dobar, ispostavi se da kuće, koje nemaju budžete i stalno pričaju o manjku novca, ne žele da prihvate gotove projekte. I zato je važno da imamo ovakve festivale koji asfirmišu mlade umetnike. Iako mladi glumci rade dosta projekata, nažalost veoma je malo mesta za njih u pozorištima, jer u produkcijama sede ljudi koji diktiraju bez znanja i upućenosti u to  šta će ko raditi. Ova predstva je bitna i zbog toga jer smo je sami producirali i inspirisana je istinitom pričom - mali Ante zaista živi u Zadru i ima isto godina koliko i Dušan sada i mi smo deca te generacije i zbog toga smo sami sebi stvorili uslove da radimo ono što nas zanima u pozorištu - zaključila je glumica Dragana Đurđević. 

Treće večeri festivala publika će imati priliku da pogleda predstavu „Muškarčine“, Reflektor Teatra, čiju režiju i dramaturgiju potpisuju  Milena Bogavac i Vojislav Arsić. Predstava počinje od 21 čas, a cena ulaznice je 400 RSD. Osim toga, večeras će biti uručena i novosutanovljena nagrada „Promenada”, za poseban doprinos razvoju pozorišne umetnosti. Simboličan naziv nagrade je omaž velikanima srpske kulture, nauke i umetnosti, koji su uveličali bogatu istoriju Banje svojim boravkom na istoimenom šetalištu.

Foto: Jelena Petrović (hocupozoriste.rs)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste